Da vam ispričam priču, istinitu, o svojoj dragoj ženici,
mome Zmaju!
Priča bi išla ovak, ono, radi napetosti.
Ja ću je od pozadi, krešendo fabule, ko „Reservoir Dogs“ debitanski film Quentina Tarantina.
Ispred vrata stoje dvojica policajaca. Iza vrata Zmaj, gleda kroz špijunku,na uhu joj mobitel.
Iz mobitela se čuje glas operaterke, policijskog centra:
-da, da gospođo, značke i brojevi su autentični, to su doista naši djelatnici, slobodno otvorite vrata!
A sadeka idemo, na početak. Ovo sam izmislil, mislim, policija je fakat došla. Za pretpostaviti je takva reakcija. Zmajka ih je dočekala!
Iza grma, busije, vrzine.... pred zgradom.
Imala je nekih problema sa „policijom“, prije par godina, no kakva je,
sumnjičava i oprezna, sjebala je „policajca“, sa policijom. No tu priču ostavimo za kraj ove priče.
Valjda bum se setil, ovak sklerozni, da ju napišem.
I zvoni lik na vrata, a Zmaj iza tvrdo zaključanih vrata:
-ko jeeee?
-Elektra, stanje brojila
-vani su vam ure od struje, pa si čitajte
-ali vas trebam
-zašto?
-stanje brojila
-ma što stanje brojila, vani vam je pa si brojite i zbrajajte
Fakat, na katu 4 ormarića sa 4 ure za struju i četri stana.
???????
Sumnjvo Zmaju, Ovoga nema pred špijunkom, Zmaj uho na vrata.
Zvoni on susedi, suseda mlada, troje dece, muž dela,
otvori Zmaj vrata, kad lik izlazi iz susedinog stana i kreće stubištem na kat.
-kaj vi zapravo hoćete?
-ipak vas trebam
-??????
-treba mi zadnji odrezak od plaćene struje
-ma nemoj, ja to šaljem elektroničkim putem, imaš si tam u firmi, pa si čitaj!
Policiju bum ti zvala!!!
Hakmeser za krmenadle iza vrata, a noge joj na mestu, pa u jaja, ak bu trebalo.
Ti buš moga Zmaja jebal, maspater....ja to treniral!!!
Lik zbunjola, mlak, ma neandrtalac, australopitekus, zgovarat se ne zna.
Frajer se mlako okrenu i krene gore, kat više.
Zmaj na telefon i „alo policija“, ta radnja!
Obavi to i u prizemlje, izađe van zgrade, zaključa ulazna vrata zgrade.
Eto ti predstavnika stanara iz grada, ka doma.
Ispriča njemu Zmaj kaj je, veli On, sad bum ja to, ode u zgradu, kad nakon nekih 10 minuta, otključava on vrata zgrade, pušta Lika vani, ovaj ode u susednu zgradu.
Pita Zmaj da kaj je, a sused veli da mu je pokazal neku Elektro iskaznicu i da je dobro odreagirala....???????
Veli Zmaj, ja se sakrila iza grma i čekam policiju, kad eto, stigli Drugovi.
Tak, tak i tak, opis radnji, opis lika, ma fotorobot..... odoše Oni prema svom autu:
-a ja doma
-o jebem te blentavu, kad je najnapetije ti odeš, cccccc.
pa jesu li otišli zautom, ili ostali čekati, ili.....
-Ne znam, išla sam zvati Elektru i pitati za Djelatnika i rekli su mi da nemaju nikoga na terenu i da je dotični najvjerojatnije djelatnik konkurencije, novih operatera na tržištu i da „snima“ potrošnju.
Čula se i sa mladom susedom.
Ova ga pustila unutra, pa joj sinulo da je brojilo vani i rekla mu i ovaj izašel van.
Jel još kaj bilo ne znam, to su zadnje informacije, moram pitati susedu.
Tu bi, or not utubi, Kaladont, de facto......bil kraj priče!!!!
E sada da se vratimo na početak priče i onaj susret Zmaja i „policajca“.
Ide Zmaj po cesti, kad se uz nju zaustavi mali civilni auto i lik u civilu stavi rotirku na krov, te izađe iz auta i traži ju osobnu kartu.
-a di ti je značka?
gleda frajer, traži i dalje osobnu
-prvo značku da vidim!!!!
Vrati se Lik u auto i gas.
Zmaj se splaši, zove policiju, veli di je i vidi prek grupu zidara, kaj nekaj popravljaju na nekoj kući.
Bris k njima i veli im sve i glavni meštar joj veli da sam bude uz njih, dok ne vidi policiju,
a ondak nek se makne od njih, da sami nebi imali nekih problema i da ih ne spominje.
Eto Drugova, ....da im žena fotorobota, ma sve i pita dro., ovaaaj, policajac:
-jel rotirka bila cilindrična, ili „okrugla“?
-cilindrična
-stara, van upotrebe, mjenjali smo ih (komentira Drug).
Bandu, njiha više su poslije pohapali.
Tak su prepadali ljude po cesti i na zbunjolu im otimali nofce na razne fore.
Zmaja buš zajebal, ma kurca malo.
To Zmaj, pa nije ona normalna žena!
Ona je super žena.
Jooooooj idem sada, idem je ljubiti.....
Svakaj ću joj raditi.
Mojaaaaaa ženica, joooooj kak ja nju volim, ko Bloga!
PS
Veljko i Quentine....pojedite si jaja, ovak se piše filmski scenarij!