Ti si tu…
U svakom trenu vremena
U svakoj zraci sunca
U svakoj cestici vasione
U svakoj misli, pokretu
Tu si uvek tu…
Na Tvom jastuku spavam
Na Tvojoj stolici sedim
Iz Tvoje solje kafu pijem
Tvoje majice nosim
Tvoju kosulju oblacim
Tvoja jakna me greje
Tvoj mobitel je uz mene
Tvoj okvir naocara je moj…
Medaljon s Tvojom slikom
I fotoaparat kojim slikam
Tvoje vecno pocivaliste
Tvojim novcm kupljeni…
Tvoje ime dozivam
Tvoj pogled trazim
Tvoj osmeh
Tvoje korake
Tvoj miris
Jos osecam…
"Opet sam te tražila u nekim mračnim sobama
gdje tutnje tuđe prošlosti.U nekim drugim ljudima koji ti ni po čemu ne sliče.
Na tuđim dlanovima,u praznim pogledima...i NIGDJE TE NEMA...
Tvoja tišina piše duga pisma i tvoja odsutnost nema svoje ime.
Sa druge strane razuma još uvijek dolutaš sanjiv i djetinjasto zanesen nekim tako običnim stvarima.Ostaviš otiske prstiju i zgužvanu postelju i par stihova...Da ne zaboravim i nikad sebi ne oprostim što te sa svakim jutrom opet izgubim...(Marijana Vukčević)
Tražimo ih svuda...a njih nema...nađemo ih u snovima...čuvamo ih u srcu, mislima i nosimo ih svuda sa sobom. A da li je to dovoljno? Meni nije...
Voli vas
Gordana
Objavio/la gordanasi 28. Juna 2012. u 0:53