Kad vidin vako neki citat, il neku priču o ženama... Točno mi se zamanta. Dovoljno je da vidin da piše "svaka žena" ili "sve žene" da već ne moran ništa dalje čitat. Ako je nešto glupost, onda su te priče u kojima se žene predstavljaju ko neka mistična, senzualna stvorenja s nekog posebnog planeta. Nesvatljive... Daleke... Kontradiktorne... Zavodnice... Majke... Ljubavnice... Pičke materine haha. Evo, sad ću vako iz glave zbrljat par tako rečenica o ženama kakve ljudi vole objavljivat: Žena voli dušom, a prašta srcem. Žena može oprostiti sto puta... Ali ako joj jednom zgaziš na srce, ustat će i otići i bićeš zauvijek mrtav za nju, iako te još voli... Žena voli ludo, ona ne poznaje zakona, zna samo ono šta joj nalaže srce... Žena je mlijeko našeg bića... Ona je majka. Ona je ljepota, ona je zanos u kosi... Žena je, žena je kao lava. Grije te kad si blizu, opeče kad uroniš u nju. Tako. Evo, sve ovo što san napisa je čisto sranje koje san sad iz glave vako napamet prosuja, a mislin da je čak i bolje od sveg tog sranja šta ljudi objavljivaju.
Šta je to tako posebno mistično u ženi? Što se o muškarcima ne pišu vake romantičarske gluposti? Evo, da ne bude muški rod zakinut, sad ću i o njima napisat nekoliko ovakvih stereotipnih rečenica pa da se vidi kako bi to izgledalo: Muškarci. Očevi. Snaga planina... Mir povjetarca što hladi jezera. Kad voliš muškarca, voli ga dušom, jer njemu je srce hladno. U srce muškarca mogu ući samo oni koji znaju tajne putove njegova uma... Muškarac je ratnik kad osvaja ženu, lovac kad za njon traga, a lovina kad ga njene ruke obaviju... Otac, sigurnost... Muškarac je korijenje kuće, temelj koji je drži na svojim rukama... Tako, evo, čak ovo sranje i ima nekog smisla.
Stvar je, ove i ovakve izjave su čisti patrijarhalni stereotip žene i muškarca. Što se ne pišu o muškarcima, valjda jer je težište emocija i romantičarskog zanosa prebačeno na ženu, dok se muškarca više drži ko glas razuma, sigurnosti, stabilnosti. Imaju te predrasude i nekog temelja u stvarnosti, historijski muškarci jesu bili odgovorni za sigurnost, a žene, jer in je obrazovanje, pismenost, kontakt sa znanjima i vanjskin sviton bija uskraćen su bile slabo razvijenog racija i pretežito emocionalne duše. Čak, usudija bi se reć da i sad te tendencije u društvu postoje, pa, i ako ne postoji više stanje koje je ove stereotipe stvorilo, onda postoji uloga u glavama ljudi koja ove stereotipe i dalje održava na životu. I u tome je ključ te priče, ključ je da je stvarnost koju doživlljavamo kreirana u našoj glavi, a mi smo je kreirali u jednom jako jako ograničenom sprektru stavova, mišljenja i uloga koje je u dosta slučajeva najmanje rečeno pristrano, ako ne i potpuno netočno.
Ja, iz svog iskustva ništa posebno mistično ne vidin u ženi a da to ne mogu isto tako vidit u muškarcu. Odreda, sve te neke teze koje se smatraju da su nešto posebno za žene, a neke posebno za muškarce, to ništa nije točno. Evo, iznosiću neke teze u koje ljudi počesto viruju. Npr, neki smatraju da je prirodno da muškarac bude blago dominantan a da ga žena slijedi, da on nju takoreć, vodi, štiti. Ovo je potpuna glupost. Ja iman npr jednu prijateljicu koja ima duplo više samopouzdanja i karaktera od većine muškaraca koje znan. Poprilično je dominantna osoba, voli to i to kod nje zna bit i iritantno. Osim toga i druge cure koje znan, ni jedna nije neka cura koja bi želila da je muškarac tu nešto dominantan. A pogotovo muškarci koje znan, npr prijatelj mi najbolji, njega je bukvalno do sad svaki put cura zbarila kad je završija u vezi. Pa tada neke cure se žale kako danas muškarci nisu muškarci. Ne, muškarci su danas muškarci jednako a ako ne i više nego ikad prije, nego se ti ne znaš nosit sa stvarima koje želiš. Ako želiš da završiš s nekin, priđi mu. Ako ti triba neko da te štiti, nauči štitit sama sebe.
Osim toga, smatra sse da je prirodno da je muškarac dominantan u seksu, smatran da je to ko i sve ovo drugo potpuno netočno. Možda neki muškarac jest dominantan u seksu i voli to bit, i možda neka žena voli da on ima kontrolu, ali isto tako ima kolko oćeš muškaraca koji vole obratno. Ja osobno volin i da ja i cura mi imamo inicijativu. Kod bivše mi je cure npr smetalo što san sve ja njoj radija, ono što njoj nikad ne bi samoinicijativno došlo da malo preuzme kontrolu, ljubi mi vrat, bradavice i tako, da ja buden u toj pasivnoj poziciji. U seksu i ovakom odnosu, stvar kontrole ili dominacije je potpuno individualna. Dalje, recimo smatra se da su žene emotivne a muškarci racionalni. Od ljudi koje ja znan, osoba za koju bi reka da ima najjači racio je jedna prijateljica mi. I bivša također je jako racionalna, a i ova cura s kojon san sad. Sve su u principu intelektualan tip i imaju jak racio. Čak znan i dosta muškaraca koji su poprilično emotivni. Možda tu postoje neke razlike i možda žene jesu malo mekše i emotivnije, al opet, to je u pet deka i od osobe do osobe je.
A sad, neke druge stvari koje za žene kažu već prilaze u domen totalne gluposti. Evo, recimo, smatra se da su žene bolje u komunikaciji od muškaraca. Ja bi recimo, svaku ženu s mog faksa koja ovo misli volija lipo zovnit da se takmiči sa mnon u nekom izlaganju, garantiran da bi je pobjedija. Ako mi je nešto u životu dobro išlo onda je komunikacija, i pismena i usmena, i smatran da bi u njoj sigurno 90 posto žena koje znan moga nadmašit. Sad, možda san ja neko čudo, izrod, al mislin da nisan jedino muško koje je dobro u komunikaciji. To je, ko i sve ovo ostalo, individualno. Još nešto što je notorna glupost je, na šta san nailazija da konzervativne osobe kod nas u hercegovini znaju reć, da curama loše pada kad se seksaju s više muškaraca, da to na njih ostavlja neke emocionalne posljedice. Na ovo naprosto ne znan šta bi reka, najrađe bi svakoga ko ovo misli pita koliko on cura zna da se nisu seksale s više muškaraca, i šta on misli kako su sve ove cure koje se seksaju s više njih još u pameti? Ne znan, ova izjava spada u domen gluposti koji uopće nije za komentirat, to je otprilike ko da ti neko kaže da drva po noći kad spavaš šetaju puton i vrate se na isto misto, i kako ćeš ti recimo nekome ko je u to uvjeren dokazat da je to netočno?
Iz svog iskustva znan da društvo ne želi da je žena jaka. Društvo želi da je žena fina, da je onno pristojna, tako nas odgajaju roditelji odmalena, cura je odgovorna, zrela a muškarac se more malo razmazit, on more bit nevaljal to nije nešto loše. Pa tako npr, curi baš i nije najbolje da je raskalašena i da ima neki onako, masan i crn smisao za humor. Osobno znan muškaraca koji izričito oće da je cura s kojon su u vezi slabija od njih, jednon san jednog prijatelja pita sviđa li mu se jedna moja prijateljica, bi li bija s njon, i lik mi bukvalno odgovorija: Šta ću s njon ona je duplo jača i stabilnija od mene? To je čisti kompleks, fali mu samopouzdanja i oće da se okruži ljudima za koje procjeni da su slabiji pa da se more s njima on osjećat jak. Tako vjerovatno i za prijatelje izabere nekoga ko je po nekom njegovom kriteriju slabiji.A znan i lika kojem je bija problem, pazi, što mu je cura visoka jednako ko i on. Dakle nije čak ni viša nego jednako visoka, i on nije zna more li on bit s njon u vezi haha? Šta reć na vo?
Društvo želi fine i meke cure, koje su nježne, pristojne, slabe. Ali kako su mlađe generacije ponajviše zahvaljujuć ženama a i muškarcima koji su se borili za jednakost i prava žena, a sad i zahvaljujuć internetu, sve više gube te tradicionalne "vrijednosti" (pod navodnicima je jer je potpuno upitno šta je uopće vridno u tradiciji) i muškarci i žene se sve manje identifikuju s ulogama koje in nameće društvo i odrastaju slobodniji i više svoji nego generacije prije. Moj stav je da su muškarci sad i žene sad bliži svojoj prirodi nego što su to ikada bili, pa ako neka cura smatra da su muškarci sad slabići, to je jer je ona slabić pa joj triba neki herkul iz njene mašte, a ako neki muškarac smatra da su cure sad neprirodne, da više nisu žene, to je opet jer je on slabić i jer želi vidit ženu u ulogu koju joj je društvo predodredilo, jer se on ne mere nosit sa nekon slobodnon i jakon ženon. Toliko.
Post je objavljen 23.04.2015. u 20:09 sati.