Marketing
Slanutak ili Ponovo na stazama stare slave
Prošle nedilje naletim na rivi na prijateljicu iz srednje škole i ona me onako pogleda i reče "opaa, lipo si smršavija". I kaže kako joj fale moji tekstovi, da bi se uvik nasmijala, a ponešto i naučila.
I šta ću, mora san joj sve ispričat, pa evo, i vama ću, dragi čitatelji.
U kratkim crtama, kronični gastritis, polip u želucu (srećom, za sad dobre ćudi) i pretilost. Terapija: samo lešo spiza, ništa slatko / začinjeno / alkohol / sirovo itd. itd. , smršaviti 30 kila i kontrola za 6 mjeseci. Tablete Nolpaza (protiv kiseline) po potribi.
Dok san čeka patološko histološki nalaz, ocidija san se jer nisan moga ništa jist, a onda san, kad san ga konačno dobio nakon 7 dana, počeo po doktorovoj uputi istraživat šta mi neće škodit i kako dalje živit.
Prvih dvi nedilje ija san jogurte i kefire (koje san sam kiselija), lešo piletinu i zelje, nije mi išlo nikako, silija san se da bi poija pjat blitve na maslinovon ulju. A kiselina mi se vraćala čim bi prista pit tablete. Do sad nikad u životu nije mi se desilo da neman apetita, nisan razumija šta to znači, al eto, dofatilo i mene.
I onda san odlučija, kad već plešen na rubu, prić ću na makrobiotiku. Po prilagođenom, mediteranskom programu. Sva srića, mislin da znan kuvat, a mater mi je dugo vrimena bila makrobiotičarka, pa san dobro informiran krenuo i ja u te vode.
Je, znan, znan. Neki su bez razmišljanja već kliknuli na x za zatvaranje stranice, s mišlju kako će to nama neki ko fol bonkulović sad solit pamet i pričat priče kako je to super, kad ta spiza ne valja ni po penisa ladne vode, ali ću, nadam se, vas koji i dalje čitate ove retke, uspjeti zabaviti kao i prije, a šta se tiče recepata, prosudite sami.
Kako bilo, ja i dalje guštan u spizi, a jedem žitarice (50%), povrće (25%), mahunarke (20%) i suho voće i orašaste plodove (5%). Onako odoka. Zgrišin katkad sa pečenin ili lešo kumpiron ili bilon ribon jednom tjedno (to može po makrobiotici).
E, sad ide jedan stari vic:
U prepunoj velikoj dvorani medicinskog fakulteta provodilo se istraživanje o seksualnom životu studenata i anketar pita da dignu ruke oni koji imaju seksualni odnos jednom dnevno. Javi se njih par. A sad, dignite ruke svi koji imate seksualni odnos barem jednom tjedno, nastavi anketar, i digne se nešto više ruku. Ajmo, sad oni bar jednom mjesečno, i digne se manje više ostatak ruku. Eto, za kraj, neka dignu ruku oni koji imaju seksualni odnos jednom godišnje, dovrši anketar, a iz zadnjeg reda dere se neki lik, diga obe ruke i viče JAAAAAAAA!!!!! Dobro, dobro, ali čemu vika, anketar će, a dotični mu dovikne "VEČERAS!!!".
E, kako san gori spomenija, bila riba jednom tjedno. VEČERAS!
Obzirom da radim, nisan bija jutros na peškariji, a ni na pazaru. Ali san sinoć potopija domaći slanutak (po kila). Vezica petrusimula i glavica luka su iz spize od subote i dobro su preživile. Tako da san nakon posla kupija bocu vina (samo za kuhanje, šmrc, pa san uzeja korčulansko bilo od 16 kuna da ne bi doša u kakvo iskušenje) i po kila smrznutog oslića. Mislim da početak recepta zvuči obećavajuće, jer se već vidi da neće bit puno komplikacija.
Potopljeni slanutak san ocidija i stavija u lonac sa dva prsta vode priko da zavrije, nakon čega san bacija prvu vodu. Supruga i ćer uto su došle sa prosvjeda u ulici taman nakon šta san stavija novu vodu i posolija, te vratija na vatru. Pošto se njima išlo opet vanka (o prosvjedu drugom prilikom) jer je lipo vrime, dale su mi moralnu podršku tako što su namazale dvi fete kruva i masla i na to nabacile po fetu nagrađivanog pršuta kupljenog ovog vikenda na sajmu autohtonih proizvoda. Prodavač joj se kleja da je to baš taj nagrađeni pršut, sa nedavnog nadmetanja pršuta u Sinju. Ručno rezan. Kad ga je pitala, a zašto su ondi na štandu i strojno rizane vakumirane fete, rekli su na televiziji da to ne valja jer se pršut na makini zagrijava zbog brze rotacije, on je smireno odgovorija da pršut kad valja, onda valja.
Nego, nazad na slanutak.
Dok se on kuva, usitnija san u taperverovom šefu luk i petrusimul. Riba se otopila, izriza san je na manje komade. Kad je slanutak bija kraju, ubacija san luk i petrusimul, doda još mic soli i papra, maslinovog ulja i nekih dva i po deca bilog vina. Promiša i pustija da se kuva još desetak minuta da alkohol iz vina ispari, a slanutak povuče aromu začina.
Onda san ugasija vatru i stuka sve to štapnim mikserom, ali da ipak ostane pokoje zrno za pod zub. Ubacija ribu. Dolija još dec kvasine, promiša i ostavija još 15 minuta na tihoj vatri. Na kraju dolija još malo maslinovog ulja i pustija da malo odstoji. Uskoro će sedan uri i onda ću papati. Bilu ribu. Jednom tjedno (u stvari ostaće malo i za sutra, khm khm).
E, da, ova spiza mi dobro čini i osim što san smršavija, pun sam energije i dobro se osjećam. A ka šta vidite, ostalo mi je i ponešto smisla za humor.
Gle, prošlo je sedan. Odoh...
Post je objavljen 21.04.2015. u 19:11 sati.