Marketing
još samo da dozrije grožđe ...
Negdje pred Božić, u nekakvim robnim razmjenama s Duricom, kaže ona meni: Ak se neš ljutit, poslaću ti jednu grdu lampu, pa možda budeš mogla nešto s njom ...
A di bi se ljutila, Durice draga !
Meni sve te grde i stare i stvari za smeće, baš ono, jako drage. 
Netko si je zbilja dao puno truda oko izrade te lampice, ali je ispala nekako gruba.
Kroz postolje i čokot je proveden kabel za struju, a sjenilo je napravljeno od tanke špage, gusto namotane i zaljepljene. Jako puno posla.
I tako je lampica stajala i stajala. Nisam na prvu imala pojma što bih s njom.
Osim toga, grlo žarulje mi nije ulijevalo nekakvo povjerenje, pa sam si smislila da bih trebala i to promijeniti.
E, tu nastupa obožavatelj moga lika i djela, a budući da zna da stalno nešto zanovijetam, više se i ne buni, neg samo kaže: ajd, reci kako želiš ...
Pa sam rekla: hoću da makneš sjenilo, da promijeniš grlo žarulje i da postolje izrežeš u krug. Nisam puno komplicirala !
Zamislila sam si da bi abažur trebao imati po sebi lišće vinove loze.
Izrežem u pak papiru šablonu za oblačenje sjenila i krenem u potragu.
I, nakon četiri mjeseca, pronađem prekrasan papir sa listićima po mojoj želji.
Izrežem po šabloni komad koji ću zalijepiti na sjenilo,
obojam ga,
a listiće iscrtam zlatnim linerom.
Sad još pokriti postolje da liči na zemlju ...
sve polakirati i posušiti.
p.s. dođem danas doma s posla i u poštanskom sandučiću pronađem ovo:
Hvala ti mila moja. Jako si me razveselila. Baš jako, jako !
Tko ne zna kako funkcioniraju blogeri, nema pojma što je prijateljstvo !
Post je objavljen 16.04.2015. u 21:06 sati.