Ko razorena obala,
Od valova i soli,
Taj sam
Kojeg priroda ogoli.
I nemiran sam duhom,
Ceznutljiv u ganucu,
Opet osvanut cu
Zaboravljen, neubran,
Neociscen i gorak.
Opet æorak.
Prezren u nabrajanju loseg...
Kao jefini prosek.
Moj um se rastace,
Dok oko mene krastace.
Dresiraju okolinu stasom,.
Stopljene s masom.
Zablistao bih da mogu,
Da mi se da,
Al ovim tempom.
Sve mi na glupost izgleda.
I potrosen sam.
Impotentan,
Pa kad me netko pita.
Zasto nisam sretan...
Post je objavljen 10.04.2015. u 11:23 sati.