Iako se možda nekome čini da možda ne zaslužujem auto, jer eto, 'ništa ne radim' (inače trenutno radim na još jednom serijalu, i uskoro će biti gotov), i pravo je da idem pješke, ja lično mislim da ga zaslužujem, i to dobar auto, ne bilo kakav. Već sam jednom prilikom spomenuo taj auto, sportski merđo iz 60tih godina. A cijena mu je, da te bog sačuva, od 20 hiljada eura pa na više, ovisno o modelu i stanju. Na koji način zaslužujem taj auto snova (i bukvalno, jer ga dosta često sanjam). Tako da sam u posljednjih 15 godina, kada sam ostao bez nekog stalnog zaposlenja, odradio sigurno preko 20 hiljada radnih sati – potpuno besplatno. Čak i po nekoj mizernoj satnici od 1-2 eura, zaslužio sam. Netko tko čita ovaj moj blog mora znati da živim potpuno asketski, životom kakvim ne živi nitko, pa ni svećenici. Znam da ću na svoj auto snova morati počekati, možda i dugo, ali neka se zna, da ne patim od lažne skromnosti, ako skromno živim. Ja jednostavno taj auto zaslužujem i to je to. Tačka.
Post je objavljen 07.04.2015. u 18:37 sati.