Što bih vam mogao napisati za Prvi april? Aprililili je isto već pomalo prečesto. (To je ono što vam govorim, godine su prekratke. Treba nam neka nova mjerna jedinica.) Praktički je nemoguće isfurati dobru foru jer je svi spremno dočekaju. Već prvi komentar ispod posta probudi i najpospanijeg. Nitko ovdje ne bi više popušio da sam jutros karao ili da odustajem od pisanja bloga.
Najbolje da vam napišem istinu. Saspem sve iz sebe, iznesem najdublje emocije i strahove, gole želje i sirove pohote. Da se uplašite, ražalostite, maltene pa suzu pustite, da vam bude neugodno što ste to pročitali, što znate sasvim intimne detalje o meni, koje ni u ludilu ne biste trebali znati. I onda samo na kraju napišem Aprililili i pravimo se da je to sve samo bila šala.
Neću. Skužio sam da pričanje nimalo ne pomaže. To je samo kopanje po rani. Ili kad se posvrbiš na jednom mjestu pa te odmah potom zasvrbi na još deset okolnih mjesta pa kako svako mjesto posvrbiš, iritirana površina kože se eksponencijalno povećava dok ne počneš skakati u zrak i lupati glavom u zid od bespomoći... ili samo legneš i plačeš :D
Post je objavljen 01.04.2015. u 10:08 sati.