Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/spigorovski

Marketing

PJEVAČ

FILE
'' ... iz odaja mog srca čuo se vapaj. Zvučao je kao krik ranjenog galeba u noći bez mjesečine''
.... mmmmmmm ...... točka. Dobro je to. Doduše nikad po noći nisam čuo galeba, a uz to i ranjenog, ali šta ima veze. Postoji dosta žena koje ove moje postove vole čitati. Patetično. Ljigavo. Plitko. Bar ja tako mislim. Doduše volio bih kad bi bar jednu priču pročitao netko tko se kuži i volio bih kad bi mi rekao da li te priče imaju ikakvu literarnu vrijednost. Ja mislim da nemaju. Čitatelji (najčešće ženskog spola) me non stop hvale. Šta me briga. Vremena, hvala Bogu, imam. Fora je u tome što nikad u životu nisam pisao ništa. Osim 'Hajduk' olovkom na klupu. Ovo mi je sad totalno otkriće. Jastuk pod glavu, laptop na prsa i kuckaj. Kad mi dosadi malo na facebook, malo na youtube i malo na youporn. Stvar navike, šta ćeš?
Prije sam išao češće, ali sad kad to više nema smisla samom sebi izgledam kao dijabetičar koji naručuje kremšnite. Znaš miris, znaš okus, zamišljaš koji je to gušt, ali ne smiješ i ne možeš.
Bi, ali ne možeš.
Inače, nisam se ni predstavio. Baš sam bez veze. Moje ime je Filip. Za prijatelje File.
Ove jeseni ću napuniti 25 godina.

KONOBAR
File, kažeš? Sićan se, kako ne? Ima tome isto jedno godinu dana. Godinu i po, kažeš? U jeba te, kad brže?
Ma to se moralo dogodit' prije ili kasnije. Da nije bija File bija bi neko drugi. I znaš šta? Meni strahovito idu na živce oni koji ga brane. Kako ga možeš branit, jeba ti ja mater? Da je File neko tvoj da li bi ga i onda branija? Ja sam te večeri radija za šankom. Bilo je puno ka šipak. Srednjoškolci u spitfajericama zamotani u navijačke šalove. Svaka druga glava obrijana. Kad je ovaj zapiva vrtili su jaketama iznad glave. Sve pijano. I žalosno. Pivač se ljuljuška. Takvu muziku volim čuti jedino na ribarskim feštama. Kad krenu prvi taktovi prošetam se kilometar dalje. Neko je i zapalija đoint. Dobro mirisalo i žali Bože radi čega se zapalilo.Takvih sam se 'zabava' u životu nagleda fala Bogu. Obriješ se, istuširaš, obučeš najlipšu košulju i izajdeš van u nadi da ćeš upoznati neku žensku. Onda završiš u tom kokošinjcu, nagucaš se dima, naliješ glavu i nakon svega vrhunac večeri bude burek kod pekara u pet uri ujutro. I u autu slušaš Moralesa da ispereš tu ljigavost iz ušiju.
Nego, di je File sad? Ima je onu zgodnu curu.
Otkad se to dogodilo nemam više pojma o ničemu.

CURA
Znam da je to što sam napravila svinjski i mrzim samu sebe, ali šta sad?
Mislim da je razumio. Jednostavno nisam spremna. I nikad ga nisam vidila da plače.
Baš sam smeće.
Da bi stvar bila bolja te jebene večeri njemu se uopće nije izlazilo vani. Hodali smo nekih par mjeseci i činio mi se jako, jako ozbiljan. Što se tiče naše veze, normalno. Takvih sam se tipova, inače, uvijek plašila. Ono kad popijete par pića, pojedete dvije pizze i on bi te odmah ženio. Doduše, Filip o tome nije pričao, ali ja sam stekla taj dojam. Ima auto, radi, u T coma, ima dobru plaću, živi kao podstanar, ima puno prijatelja, svi ga vole, a on nije bio baš tip od nekih druženja.
Volio je puno čitati.
Klasike. Police su mu bile krcate knjigama. Najdraža glumica Claire Danes. To mi je bilo fora jer je rođena na isti dan kad i ja. 12. četvrtog. Ovan. Odnosno ovca.
Nego da se vratimo mi na tu večer.
Bilo je oko četiri sata ujutro. Mi smo se cijelu noć valjali po kauču. DVD sa 'Vukom s Vol strita' se vrtio bez veze. Leonardo je s ekrana cijelu večer imao dobar pogled na jednu zdravu, mladenačku jebačinu. Filip je non stop govorio da budemo tiši da ne probudimo susjedu. Susjedina soba je u odnosu na naš dnevni boravak bila na sasvim suprotnoj strani i ne bi je probudio ni top. Bar sam tako mislila.
I tako, tamo negdje oko tri sata ujutro kad smo se, je li, umorili, mene je puklo na glad.
Hoću topli sendvič.
Mislim da bi me u tri ujutro svaki drugi muškarac poslao u k...... i pokazao prema frižideru da namažem malo putra i marmelade, ali ne i Filip. Dok je onako gole guzice po dnevnom tražio bičve i mudante skoro mi ga je došlo žao. Da bi stvar bila još bolja uopće nije pitao da li ću i ja ići s njim. Navlačio je gaće od trenerke i obuvao patike i non stop me gledao.
Valjda sam mu se sviđala onako gola, zamotana u plahtu.
Pekara je bila dvi ulice dalje. Ma, pet minuta tamo i nazad. Natočila sam si čašu soka i daljinskim nabadala programe bez veze. 'Vuka s vol strita' ćemo pogledati sutra.
Ni repriza ove večeri ne bi bila loša. Jedva sam čekala da donese sendvič. Napomenula sam mu da mu, ako ima, stavi unutra malo kukuruza. Na satelitu je bio neki dokumentarac o Australiji i neka se koala taman spremala zagristi u list eukaliptusa kad se začuo prasak.
Škripa guma i prasak.
Izletila sam na balkon. S osmog kata pogled nije baš najbolji.Na raskršću neki bijesni auto probio zaštitnu ogradu i završio ispod ceste. Netko leži. Na okolnim zgradama popalila se svijetla. Raškaju rolete. Susjedi u pidžamama nakrcali balkone. Rasvjeta je slaba. Ne razaznaje se baš najbolje.

KLOŠAR
Ja sam ti brale, te večeri obilazija kontejnere i skuplja boce. Radija san u škveru 25 godin i onda su me poslali doma ka tehnološki višak. Imam nešto s biroa tu i tamo odem na maltu, a boce skupljam redovito zadnje tri godine. Znam točno kad je kamion od smeća u kojem kvartu i malo prije njih obajdem kontejnere. U početku je bilo gadljivo, a sad je posa ko i svaki drugi. Nekad se skupi i po tri, četiri vriće, jebi ti to. Taman sam obaša kontejner preko puta pekare (to su mi uvik najdraže pošte) i skupija masu limenki kad se začulo kako škripe kočnice. Diga san glavu i iz daljine vidija veliki ferrari kako vozi po sredini ceste, pa malo cik cak, pa opet po sredini .... Opalija je po gaščini i onda se taj nesritnjak u crnoj trenerci naša isprid njega.
Ma to ti je, moj kolega, trajalo sve skupa niti po sekunde. Momka je bacija jedno dvajset metri, a on je probija ogradu i završija ispo' ceste. Ispri' pekare je bilo dosta svita, ženske su počele skričat, a momci su potrčali na cestu da vide šta je s tim momkom.
On je sirota leža i nismo znali je li mrtav ili živ.
Ipak, najluđe je bilo kad je ovaj iz ferrarija uspija otvoriti vrata. Kad je ekipa vidila ko je nisu mogli virovati. Bija je pijan majka zemlja. Tup, staklasti pogled i glava otekla od alkohola. Ja mislim da se on ni dan danas ničega ne sića.
Neko je okinija mobitelom sliku koja je sutra izašla na svim naslovnicama.
Znaš ono: 1000 kuna - snimio čitatelj.
Tek tako, da svi skupa imamo uspomenu na tu gažu.

FILE
I što na kraju reći?
Ništa! Znalo se da će se to dogoditi. Jedino je malo zajebano što se moralo slomiti na meni. Ma nije ni to toliko zajebano. Uvik mi padne na pamet Gary Sinise u Forrest Gumpu kad se na jarbolu broda za vrijeme one oluje svađao s Bogom. Ja se ne svađam ni sa kim. Tu i tamo mi kroz glavu prođu suicidalne misli, ali onda se sjetim da ima onih kojima je puno, puno gore. Samo se trenutno ne mogu sjetiti nikoga. Ajde dobro, pjevaču na primjer.
Kad se sutradan rastrijeznio i kad je napokon shvatio da taj njegov duševni poremećaj nije nikakva zajebancija. Novinarima je bila fešta. Natjecanje tko će objaviti bombastičniji naslov. Raspravljalo se o visini moguće odštete. Eto, do tog trenutka nisam ni znao da moje tijelo od kuka nadolje ima točnu tržišnu vrijednost. U lipu. Raspravljalo se hoće li mu policija napokon zabraniti da sjedne za volan. Opasno je uzimati vozačke svakom. Nikad ne znaš da li bi se čovjek mogao naljutit'.
Nego, dosta o tome.

Dobio sam već prvi komentar.
Claire.
Ne znam da li me ko zajebava kad si je dao takav nick, ali nema veze. Šta piše? Da joj se sviđa kako pišem, ali da je ovo s 'noći bez mjesečine' ljigavo do bola.
Ljigavo, ljigavo, šta to ima veze?
Normalno da je ljigavo. Kako može pisati kripl u invalidskim kolicima nego ljigavo?

Sad će mi doći mater.
Idemo malo vani nadisati se zraka.
Adio.

NAPOMENA
VIDEO KLIP S PRIGODNOM PJESMOM GLUPOM I NEDUHOVITOM DO BOLA STVARNO NIJE POTREBAN.









Post je objavljen 17.03.2015. u 19:24 sati.