More i spremanje zalihe čokolina u želudac, možemo krenuti . Samo da si prebijem mjehur da se popišam i možemo.
Problem kod hranjenja sa kašastim je što te stalno tjera pišati.. Čim smo krenuli, kao nekakav pas sam , jedva čekao da stanemo da se popišam. Standardno zapišao sam svoj teritorij u birtiji u Vojniću i u Kninu.
More 2011, je isto bilo , kao i 2010..Malo mi je prilazna strmina izgledala manje strma nego prethodnih godina. Sišao sam dolje bez štake . Standardno društvo mi je na terasi bila agava. Toliko ju obožavam da već godinama želim od nje napraviti tekilu. Jedini problem je moje neznanje o pravljenju tekile.
Te godine je bilo dosta turista. Mora netko imati otključani wi fi. Nije da sam ovisan,ali je internet postao moja droga uz Phemiton naravno Sigurno su Škoti za ljetovanje masovno odabrali Jadran, pa su zaključali sve wi fi mreže.
Prijatelja Ante opet nije bilo na moru, njegova sestra je ostala u Italiji. Sa Teom sam komunicirao ,Savladavala je brže hodanje od mene,kao i govor(hvala Bogu).. Prvo sam skužio naftnu platformu na remontu Brodo Trogiru.
Trebalo mi je samo par dana da skužim zid na terasi, na kojoj stalno boravimo.Lagao bih kada bi napisao da brzo kužim.Vrijeme je bilo da kao u onoj seriji C.S.I., krenem u istragu toga zida.Tea idemo! Na more! Pomislio sam tata još ne može ići na more da mu želudac ne upije Jadran.
.Gore , dolje i došli smo do druge strane zida. Sjetio sam se Top liste nadrealiste i bacanja pogleda u vis. Bio bi red da bacim pogled preko zida. Uspio sam, naravno preko zida sam bacio pogled na svoju terasu.Naravno došla je i Hana provjeriti što radimo sa pogrešne strane zida
Tata idemo na more, vrag je odnio šalu dosadan sam i vlastitoj djeci..Sam sam i sebi dosadan bilo je vrijeme za povratak na pravu stranu zida.
Post je objavljen 03.03.2015. u 17:12 sati.