Druga priča istog dječaka
Bilo je ljeto, nisan imao pojma koje je doba dana, pa tko će još ljeti brinuti o vremenu. Nešto sam tražio, nije važno što.
No iz starog albuma ispadne jedna stara fotka. Na njoj je bio neki malac plave kose i glupastog lica. Na poleđini je pisalo mali M., tri godine.
Ma nemoguće to nije istina, ja da imam plavu kosu, ne daj Bože da sam i ja bio plavuša !
Toliko sam viceva ispričao o plavušama, toliko sam im se smijao, a sad ovo – ja plavuša?!.
Znači rugao sam se sam sebi. Bacio sam sliku u kamin koji nije gorio. To je gotovo, ali ne !
Listajući album naiđoh na još jednog malog M. s glupim, izvanzemaljskim licem i plavom kosom. Da mi se to, možda tko ne osvećuje pa mi uzima stare slike i boji mi kosu u plavo ?
A možda je to samo ružan san ?
Ne , nije san nego java. Rekli su mi da je tada moja mama imala plavu kosu, a ima je i danas, i da sam ja imao maminu kosu. Kako je kosa bila mamina ona se o njoj brinula, prala je i češljala pa je valjda zato i bila plava.
Sada ja imam svoju kosu, sam se o njoj brinem samo je moja i nije plava nego crna – pogledajte !
Još ponekad pričaju o mojoj plavoj kosi i kažu da nije bio san nego java. Oni nešto fantaziraju, a ja znam da imam crnu kosu pa ako baš hoće objašnjenje, možda je ugljen iz kamina, kad sam ono bacio sliku, pocrnio moju kosu.
Kako god, važno da je crna i da je moja i da viceve o plavušama opet mogu pričati.
Post je objavljen 02.03.2015. u 04:36 sati.