Opet me bude teški snovi. Oni dosadni kad vas netko konstantno lovi,a vi bježite. Trudite se svim silama pobjeći, a noge su vam teške kao tona čelika. Mrzim takve snove, iako me taj nepoznati lik još nijednom nije uspio uhvatiti. Valjda je to pozitivno.
Budim se sva mokra u krevetu koji ne liči na to. Plahta je na podu, jastuk u donjem lijevom kutu kreveta, a poplun smotan oko mojih ramena i moje glave. Da netko sad uđe u sobu pomislio bi da je ovo poprište nekog divljeg sexa koji se desio, a ne ludih snova koji mi ne daju mira.
Treba mi desetak minuta da se dobijem i da mi mozak proradi. Čujem kišu koja pada vani i udara u limove koje su susjedi postavili na svoje garaže. Divna simfonija, nema šta. Uzimam mobitel i žmireći na jedno oko zbog prejakog svijetla ekrana provjeravam koliko je sati. Tek je 5 i 20 ujutro. Uzimam jastuk i okrećem se na bok. Moglo bi se još malo odspavati. Ali neće ići. Mokra sam od znoja i više nego što sam mislila. Mrzovoljno sama sebi govorim nešto u bradu i ustajem. Tuš će sad itekako goditi. Ne toliko koliko bi još par sati sna, ali ajde.
Pomislim na tebe dok ulazim u kupaonu. Ti sigurno još uvijek mirno spavaš. Bez teških snova i nepoznatih likova koji te pokušavaju zgrabiti. U krevetu koji vjerojatno liči na krevet, a ne ovaj moj nered. Eh, jebi se i ti i ti tvoji laki snovi. Zavidim ti na tome, priznajem. Zavidim ti ja na mnogo stvari, ali to je neka druga priča.
"It's hard for me to say, I'm jealous of the way you're happy without me."
Post je objavljen 01.03.2015. u 18:36 sati.