Imam 16 godina. Drugi sam srednje. Nisam upisala gimnaziju jer nisam imala štelu, a dobra sam učenica. Sada sam u tehničkoj školi ali je ne volim. Ne vole ni mene raja. Ja im se ne uklapam jer nisam nekako gruba, nevaspitana i nisam spremna da luftam sa časova kada i oni. Ja ne mislim da trebam luftati sa časova kada ne naučim nego se suočiti sa tim što će biti na času. Mi se nikako ne uklapamo. Kad kažem mi mislim da ni ja njih ne razumijem ni oni mene. Ali ipak smatram da ja ne radim ništa loše nikome i da nema razloga da me oni ne vole samo zato što hoću da se ponašam po pravilima. ako ću biti dobra raja samo ako luftam i budem bezobrazna prema nastavnicima onda ja nisam nikome nikakav prijatelj. Ali ne mjeri se valjda tako prijateljstvo. Ja hoću svima da pomognem i nikad mi nije mrsko. Često pitam i sama treba li pomoći da neko ispravi ocjenu ali oni mi se izruguju kao da sam neka glupa štreberica. Ustvari u njihovim očima sigurno to i jesam. Ali zar nije lijepo od mene što hoću da pomognem? I onda kada ja mislim da sam nešto fino napravila pitajući ih trebaju li pomoć, oni me tresnu od zemlju i nekako odgurnu. Onda kada nekad ne pitam kažu da sam ufurana i bezobrazna. Da sam ohola. ali nisam vjerujte mi nisam. Ja samo ne znam kako više da se postavim. Kad pitam ne valja kada ne pitam ne valja. Nikada nisam ok. A ja bih htjela da me prihvate ovakvu kakva sam. Ne radim nikome loše ali oni me izbjegavaju i često sam na odmoru sasvim sama. ŽPogubila sam kontakte sa rajom iz osnovne škole i sada gluharim sama sa sobom. Stalno sam tužna i plače mi se a kada moji kući vide da sam tužna deru se na mene i ruže me. Kao da će mi tako pomoći. Strah me da kažem nešto razredniku jer mislim da i on više voli njih nego mene i bojim se da će me i on napasti. Čini mi se da se profesori više boje ovih koji luftaju i čak da su im i draži jer na časovima stalno oko njih skaču, a ja kao neka krpa sjedim. Na kraju kada niko ništa ne zna na satu onda kažu meni"haj ti ti ništa drugo i ne radiš osim što štrebaš". Valjda tako hoće da budu dobri sa ovim drugima jer su oni spremni na svašta. Onda sebi kažem pa i neka si štreber, zato ideš u školu. ali opet me tuga uhvati što moje ponašanje u takvoj sredini svima bode oči a ja samo radim kako treba. Eto, ne znam šta više da kažem jer ću početi ponavljati jedno te isto. Jedva čekam da završim srednju školu i ako Boga da odem iz ove male sredine negdje na fakultet i počnem svoj novi život.
Post je objavljen 26.02.2015. u 10:01 sati.