Malo nas je propuvalo jučera. Isto ka da smo zaboravili kako je to kod nas kad ti u kosti uđe bura, pa pitomu jednocifrenu brojku Celzijusovaca u zraku pritvori u mrki minus da van ne triba ni brijanje ni depilacija.
Govoridu da je, bez obzira koje je doba godine, jutro poslin bure najlipše jutro na svitu, i šire. Barenko je to kod nas, u Mašogradu ...
Nisan moga odolit, jutros kad san odija na posal, i vidija sve one kolure između crvene i modre koje se lagano skupljadu na istočnome horizontu. Jedva san se čeka uspet na peti kat «bele zgrade» (zgrada Gradske uprave u Kaštelima, za sjevernjake) i potegnit par slika dana u nastajanju ...
A kad dan ovako lipo počinje, onda je lipši i «brainstorming» uz prvu jutarnju kavicu ...prije nego se svi žurno rastrčemo u obavljanju dnevnih poslova.
Zdravi i veseli bili!!!
Update:
Zbog zlih jezika, čija je duša crnija nego ovo ča je ostalo rižota sa litnje fešte ...
... zamoljen san da maknen sliku "prve jutarnje kavice", na kojima su bile moje vesele kolegice i jedan musavi kolega koji je osta okrenut leđima. O pravin razlozima mogu samo nagađat, ali mi je najbliže razmišljanje da su vlasnice već spomenutih "zlih jezika" bile ljubomorne zato ča nji nima na slici. Tu in ja ne mogu pomoć
Amen!
Post je objavljen 10.02.2015. u 07:45 sati.