Marketing
Ona (I)
Znala je i prije odlaziti, ali ovog puta bila je drugačija.
Najprije je dugo sjedila za stolom, iako smo već bile popile kavu. Govorila je čak i više nego obično, o svemu i svačemu, samo ne o ljubavi kao što je običavala pred prijašnje odlaske. Zato sam i znala da je ovog puta nešto drugo u pitanju. Krila je to od mene...ali ne, nije to nimalo utjecalo na naše povjerenje. Reći će mi već, nekom drugom prilikom...mi sve smo znale jedna o drugoj.
Onda je otišla u kupatilo. Izašla je našminkana, odavajući tako da je netko čeka. Ali ni traga onoj nestrplivosti u odlasku kao prijašnjih puta. Toliko staloženosti dugo nisam vidjela u njenim pokretima dok se pakirala.
Šutila sam. Nisam ni ovog puta htjela pitati kud je naumila.
Čuvam sve njene razglednice koje mi je slala iz daleka. Svi njeni pokloni kojima me darivala u povratku uredno su složeni u vetrini s istaknutim imenom grada u kojem su kupljeni. Znale smo često pričati o tim porculanskim figuricama, simpatičnim suvenirima, knjigama kupljenima na popust...
Znala sam tako putovati s njom do dugo u noć...
Na vratima pred izlazak pogledala me u oči. Nije bilo suza...da šminka se ne razmaže!
Samo me zagrlila čvrsto i zamolila da joj poželim brz povratak kući.
Nije rekla kada će to biti...
Post je objavljen 04.02.2015. u 21:10 sati.