Marketing
Afera
2. / on /
Već sa svojih dvadesetak, znao sam što hoću od života i u životu. O sebi sam znao da sam konzervativan tip, nadrastao svoju generaciju i vrlo tradicionalan. Djevojke koje su me 'napadale', vjerojatno zbog moje nezainteresiranosti, a i nisam bio tip koji navaljuje, mislile su da sam 'ufuran', baš kao što mi je i Žana rekla pri prvom telefonskom razgovoru. Nisu me privlačile divlje i hiperaktivne djevojke. Volio sam se malo pomučiti oko njih; volio sam djevojke koje su bile pametne i dostojanstvene. Žana je bila sve to.
Kod nje je sve išlo brzo, osim sjedanja u moj auto; osim prvog randesa, osim prihvaćanja moje prve ruže i omiljenog joj „Rafaela“. Otvoreno mi je govorila da me se plaši, ali kad je zaključila da sam ja „taj“, odmah je organizirala odlazak kod roditelja na upoznavanje. Bilo mi je simpatično pustiti ju svu tako slatku i pametnicu, da ona, kao, organizira i vodi 'naš slučaj'. Zvao sam ju Sherlock Holmes.
Dolazak u njihov penthouse bio je veliki izazov.
Velika poslovna zgrada u centru grada, u kojoj je bila smještena najjača banka u Europi, pripadala je njenom ocu. U međuvremenu sam čuo o njemu kao o velikom 'poslovnjaku'. A ja sam bio od onih kojima ne bi smetao „jak“ punac. Pogotovo, meni – dečku bez oca, sa završenim fakultetom / prosjek 4,8/. Cijenio sam svoj trud i svoju diplomu, pa mi nije padalo na pamet raditi što bilo. Čak naprotiv, sebe sam vidio samo kao direktora – jednoga dana.
Zaboravio sam vam reći da sam volio pisati, pa kada je moja majka prepoznala moj talent, dignula je kredit i učinila sve da pronađe dobroga izdavača i pogura me sa prvom knjigom. Knjiga jeste bila hit i pozivali su me na potpisivanje dopune izdanja, ali u našoj regiji od knjige nema kruha, osim što postaneš poznat.
Kiknuli smo se na prvu njen stari i ja, već kod aperitiva.
„ Ne hvala, ne pijem!“ – rekao sam mu kada mi je u debeloj kristalnoj čaši pružio viski sa puno leda.
Pogledao me s podignutom obrvom, namignuo, pa pružio ponovno čašu prema meni.
„ Neću Vas odbiti „ – rekao sam, uzevši čašu, „ ali, ću samo prisloniti čašu kao što je moj tata na svojoj svadbi.“ , ne htijući kvariti njegovu gestu dobrodošlice.
„ Pročitao sam tvoju knjigu, a i tatu sam ti znao. Šteta, tako mlad čovjek. Ali, rat nikomu nije donio dobro.“ – pokušao je započeti naš razgovor, dajući mi do znanja, da je njegov 'tajni agent', obavio zadatak.
Post je objavljen 05.02.2015. u 15:00 sati.