Jutro je opet počelo tobom.
Ma...počeo si još pred zoru darujući mi nesanicu umotanu u slutnje s crvenom mašnom.
Zapleten mrežom mojih misli ne izlaziš mi iz glave. Tutnjiš sljepoočnicama, zujiš mi u ušima k'o roj pčela.
I dižeš mi tlak!
Čak mali zalogaj tebe je k'o kamen mi u želucu.
Osjećam vrtoglavicu, pulsira mi u grlu, znoje mi se dlanovi...
Idem doktoru...odmah!
Post je objavljen 18.01.2015. u 13:56 sati.