....kažeš ostavio te! Po koji put,molim te????? I kaj sad...opet buš koma ????
Ali ovaj put je za stvarno-vrisnem!
Nikad ni nije bio tvoj. Samo si to u svojoj ludoj glavici zamišljala. I voljela ga za oboje. I radila razne gluposti da ostane. I ponizila se. I izgubila sebe. I sve oko sebe. I sad si još u komi.I danima plačeš. Ma daaaj...Dosta!!!!
Pogledala sam je u čudu. Nikada se nije sa mnom tako razgovarala. Nikad nije komentirala našu vezu. Kaj je sad ovo? Kaj je sad ovo-pitam te????
Gle lutkice,prestani u svima vidjeti samo dobro. I govoriti da se ljudi mijenjaju. Ok-zbog toga te toliko volim i podržavam u svemu ali...digni tu malu glavu,otvori te svoje oke i progledaj...napokon!
Ostavila me je samu da razmišljam. I jesam. I shvatila sam.....
Što god da kažeš i učiniš ja ću se vračati na ono kad smo se zavoljeli,na ono lijepo što smo imali. Ma i na one ružne trenutke jer sam iz njih nešto naučila. Naučila sam da te iskreno ,iz dubine duše volim u bilo kojoj situaciji. I da se to neće promjeniti. I da te nitko neće zamijeniti. I da su mi dovoljna sjećanja da živim dalje.
I osjećati ću tvoje dodire na svome tijelu. I poljupce tamo gdje si ih volio ostavljati. Liježem i budim se s tobom. Svaka molitva završava s mojom željom da budeš sretan. I bit ćeš...znam te ja Maleni!
Post je objavljen 11.01.2015. u 22:50 sati.