Misliš da ja ne znam,
da sa mnom
nije lako,
al prizaj si,
dušo moja,
bez mene
bi bilo
teže
ono
baš
nikako!
I znam ja
da sam
teška,
tvrdoglava,
prkosna,
šmirgl-papiru
nalik,
al kad je frka
jel nisam
zmaj
i onda
i
sad i
vavik.
I priznaj,
nije ti sa mnom
dosadno,
ni kad je
život terca,
a življenje
protiče
lagodno,
Popravio si me,
slijepio,
zacijelio,
otoplio.
I nisu ovo
nikakve
riječi ljubavne
jer bih o ljubavi
našoj
pisala
samo da
je nestane.
I volim te,
( i kad
ljuta sam
na tebe)
jednostavno
žestoko
bez zadrške,
čak i
kad boli
sretni nam bili,
maslačak moj
svi dani novi!