"...sretan Božić...svakome...."
...danas bi pol'epila suzama bar stan dva. Od po nekih 50-60-tak kvadrata...
Ne, nisam bila tužna...bar sam tako mislila...
Badnjak je prošao super, na Božić je prva stvar koju sam napravila bila predivna šetnja sa Einyem po nestvarno lijepom suncu uz Savu i onda sam došla doma...
Upalila sam mob...
...pljuštale su poruke sms-a...čestitke...
...čak je u jednom trenu zazvonio i mob...bila je to Rose...
Danima sam razmišljala...gruntala javiti li joj se ili ne uopće, ali rekoh, ajde...ta Božić je...
Pričale smo nekih 40-tak minuta...
O svemu i ni o čemu...
Iako sam postala totalno ravnodušna prema njoj zbog njenog neprihvaćanja Einya kao jako bitne stavke u mom životu...ipak mi je bilo drago čuti ju...
Einy i ja smo se napapali i upalila sam tv....
Prvi je film koji me privukao bio o dječaku sa Tourettovim sindromom...ako slučajno netko ne zna, Tourette vas izaziva na nekontrolirano izbacivanje tikova...glasova....
...i...tu je krenulo....
...suze...
Moooorrrreeeeee....
Doslovce potop!
Pitala sam samu sebe "Od kuda sad pa to? Pa nije da sam nešto u depresiji da sam nešto u bedu? Pa Božić je!"
No...ispada da sam taložila zalihe tuge i suza vremenom koje je prošlo iza mene....
Zaustavila bih se na tren koreći samu sebe "Ma daaajjjj, pa dosta je! Na suhom si, imaš svoj stan, imaš što za popapati i Einy je s tobom pa čemu onda to?Pa sve je ok! Sve je upravo onako kako treba biti, pa znaš to! Vjeruješ u to!"
....i onda bih briznula u plač još većom jačinom...
Einy je zbunjen u par navrata dolazio provjeriti što se to dešava samnom. Gurkao mi ruke kojima sam skrivala suze i lizao mi slano lice...
Opet bih se scoolirala...
Rekla sam sebi "Pa dobro, što gledaš tako tužan film? Tu borbu tog djeteta sa vjetrenjačama...pa zar ti to stvarno sad treba?"
...i prešaltala bih po svim programima i opet se vratila na isti film....
Jaka je bila borba tog dječaka....
No srećom i za mene i za njega jer je film snimljen po istinitom događaju, vjerom u sebe i upornošću unatoč Tourettu, uspio je...i dan danas je učitelj drugog razreda osnovne škole...funkcionira najnormalnije uza sve zapreke koje su ga čekale na putu...
...funkcionira...radi ono što najviše voli, podučava i sretan je...jer je imao VJERU...
Kroz ni sama ne znam koji izljev suza toga dana pomislila sam da mi Bog time nešto želi poručiti...
Izašla sam u šetnjicu sa Einyem sva natečena da udahnemo malo svježeg zraka...i Einy i ja...
Kad sam se vratila, nakom što smo se napapali oboje, opet sam krenula šaltati po tv-u....
Odlučila sam gledati "Sam u kući 5". Nisam gledala.
A i smatrala sam da je bilo dosta ozbiljnih tema i suza za danas.
Pa sam naišla i na film "Gangster baka" ili kako su ga već preveli...
...no...unatoč svemu...nekako sam naletila na film "Razgovor s Bogom"
I koliko se god trudila vratiti se na vedrije stvari..Razgovor me s Bogom navlačio sve više i više....
U jednom je trenu, naravno, pala i suza...
Ne znam što je to danas, kakvo je to čišćenje bilo, no nešto mi govori da nije tomu kraj...
On mi govori nešto...
Ukazuje na nešto...
Gledam na anđelčića zahvalnosti kojeg sam postavila na zid do monitora i pitam se što to sve znači i kuda me sve to vodi...
A s druge strane...mislim da su pitanja suvišna...jer...
...netko je jednom rekao "Sve je upravo onako kako treba biti!"...
Post je objavljen 25.12.2014. u 21:12 sati.