Što će mi oči koje plakati ne znaju,
Koje su zaklopljene ,a žive u raju?!
Što će mi ruke koje zagrljaje lome,
Koje se ne vesele, meni nesretnome?!
Što će mi usne koje ime mi ne zbore,
Što će mi vatre koje ne griju ,a gore?!
Obećao sam sebi, tražiti ću sreću
A ti što god poželiš, smetati ti neću...
Pio sam tu kišu iz očiju tvojih,
U nadi da ćeš sve prenijeti na mene.
Ja ruke naše ko mostove spojih
Obala obali je trebala da krene
A mi smo stali
Sve smo lako zakopali...
I ne žališ rano
Što je zakopano...
Post je objavljen 30.12.2014. u 20:07 sati.