Mrak se spušta,
magla tiho šapuće,
a šuti drveće
mokro je lišće,
ne šušti
želatinozna masa
pod nogama.
Kaplje s grana
klize,klize
sve bliže i bliže,
vuče ih
gravitacija,
na drvetu
mutacija
vlažna
gljiva i mahovina.
Tiho je, mračno
pogled zamagljen
dah kratak.
Ima li me
ili nisam ovdje?
Tko je to?
Okrećem se.
Nikog nema.
Samo misli
nemirne, moje
zajahale konje
pa njište
njište.
Post je objavljen 04.12.2014. u 13:04 sati.