- Zašto je bitna ta minuta? - pitaš.
- Pa bitna je - rekoh - želim te čuti!
- Sad još moram i na to misliti - protestiraš - kako te trebam nazvati radi minute razgovora.
- Da. Nađi tu minutu i javi se. - ne odustajem tek tako.
- A šta ako zaboravim? Znaš koliko obaveza danas imam. - negoduješ i dalje.
Gledaš me upitno...
- U toj minuti - nastavljam - misli nam se taknu nedostajanjem, u njoj se zrcali naše postojanje oteto prolaznosti, ta minuta je duža od besmisla dana i važna je - jer mi joj dajemo značaj!
Gledaš me...
Šutimo...
- Neću zaboraviti - odgovaraš ljubeći me u čelo na odlasku.
Post je objavljen 02.12.2014. u 19:51 sati.