DODIR DUŠE
Po obzoru jesenjem kiša se sliva
Zamirisa vino na užgaloj peći
Na kopreni mekoj moja duša sniva
Dok je nemir njezin bivao sve veći
Upaljeni fenjer kao da je znao
Svjetlo će njegovo polako da zgasne
A komadić dunje , na pod što je pao
Sanjao je sunce te jeseni kasne
Tišina se samo igrala sa dahom
Umorna je bila duša što se krila
Dok je pogled plahi odisao strahom
U meni je ona odveć sjetna bila
Gitara je sama stajala u kutu
Željela sam da je dragi nježno svira
Daljine su modre na njegovom putu
Čelo sneno sad mu mjesečina dira
Dok je prozor stari milovala kiša
Na oblake ja sam ljubomorna bila
Ugasi se fenjer , tišina sve tiša
Umila je sobu što se u mrak skrila
Samo noćni leptir u tami se čuo
Mahom svojih krila razbi on tišinu
Zaplesaše skupa , ko najljepši duo
Tišina i leptir ispuniše tminu
.......
nečmenjanka
Post je objavljen 01.12.2014. u 19:15 sati.