Neki dan sam slučajno, a ništa nije slučajno, slušala radio-emisiju. Rijetko kada to činim, jer mi radio služi radi muzike u mom radnom danu, a ne radi slušanja nekih intervjua...
Stoga, kad nema muzike - tražim stanicu gdje je ima!
I tog dana, zauzeta poslom, nisam na vrijeme "makla se" sa stanice pri najavi intervjua. Međutim, spiker u minuti nakon najave intervjua, najavi ime jedne psihologinje. Konkretno, ja sam se susretala s njenim predavanjima, više radi forme da zadovoljim zahtjevu mog poslodavca, ali zavoljela sam tu ženu...a sama psihologija me uvijek privlačila.
Odlučih ostati na toj frekvenciji, neznajući o čemu će se razgovor voditi, normalno.
Intervju je trajao kratko, "skakalo" se s teme na temu...sve u svemu - ok!
Na samom kraju otvori se tema o ljubavi, od svega par minuta izlaganja...
Na pitanje što je po njenom shvaćanju LJUBAV, odgovorila je kratko i jasno, kakva inače i jest u svojim izlaganjima.
Reče: "Ljubav je mogućnost da vam potpuni stranac postane bliska osoba. Kad u toj mogućnosti prestanete preispitivati sebe, a pri tom još i ne osjećate da vam je radi toga žao, znači da mogućnost za ljubav ne postoji."
Radi ove dvije rečenice odlučih napisati post.
Možda i nekome od vas učini stvar jasnijom!
Post je objavljen 01.12.2014. u 17:13 sati.