Deblo joj prstastim korjenom
čvrsto se zemlje drži,
grane joj tamne, čvornate
podnevno sunce prži.
Iz zemlje rađajuć raspukle
nebu prinosi žrtve,
u kapele hladu sjenovitom
lumini gore za mrtve.
Ti drvo si blagoslovljeno,
goriš zelena i suha,
i s koljena na koljeno
znamen si mira i kruha.
(1994.)
Post je objavljen 29.11.2014. u 18:17 sati.