Iako nisam pisala preko godine dana...tu sam...pisem...brisem...pojavim se pa nestanem....nekako ruka krene pa nastanu rijeci----pa ih izbrisem...nekako mi bude dovoljno sto sama sa sobom ih nosim kuda tek da ih citam i prozivljavam jos jednom.
Ne bi nista novo rekla...ona boja dunava stalno mi remeti planove i pojavljuje se u svim oblicima ...kako god ...ostala sam nespavac - nekako su noci navikle me drzati budnom.
I kako sam rekla prije neki dan ....ja nisam od onih koji dizu ruke od nekoga...ali neki se bas trude da te natjeraju na to...i jebi ga...dignes okrenes se - i vratis ....nikako odustati.
Valjda snovi i zelje sluze u zivotu da te natjeraju da i u nerealnim situacijama kada zelis odustati- zivot kaze - a ne !!!! ides ti dalje- makar znas da nece to zavrsiti kako bi htjela....ali vracaj se.......
Nekada se bajke ponovo vracaju same i svi likovi iz njih krenu u svoje Vrzino kolo kovitlajuci i zavijajuci poput uragana tako da oglusis od svih tih zvukova u glavi i sebi...i nikako da stane ta buka i haos....ostaju i ne mrdaju.
A bajke ko bajke....imaju ona neka budjenja kada nisi vise siguran dal bi sanjao i dalje ili bi zauvijek zaboravio san......nema sredine....nekako su cudne naravi sve vile i zmajevi ....i princevi i aveti- kao da dogovorno rade nered u meni.
kako god....izgovoreno i ucunjeno nema popravka,,,,ponovljeno ili naucis ili padnes opet pa te natjera da ispocetka krenes....sve nijanse sive boje se razbacaju a ja se snalazim najlakse u bijeloj i crnoj......bune me sjene i nijanse....
i tako dojdem i odem,,,pogledam , napisem , obrisem i konacno ostavim- a nisam rekla ono sto j eu meni....mozda drugi puta
Post je objavljen 17.11.2014. u 13:06 sati.