Marketing
Da mi je biti morski pas
„I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče.“; to ni zdrav nisam mogao nikad reći više puta Na moru je to zrikavac, sa njim je nekako lakše jer nema č (Čipi čips ; ni ponavljanje toga mi nije išlo).
Put do mora je prestrm za mene, ali imam bor i hladovinu. Zrikavac mi je pravio društvo, jer sam bio na moru, a do mora nisam mogao. Ironije li onaj peg mi je smetao.
Vijerovatno da sam sišao dolje, more bi mi ušlo u stomak. Imao sam neku stolicu i amper vode( tata mi je donosio), pogodite morske da umačem ruku. Čekao sam svoga prijatelja Antu, ali ga te godine nije bilo , jer je ostao kod dide i bake u Splitu. On je bio prijatelj iznimne dobrote.
Bio je kao i ja drugačiji od drugih. Volio sam ga slušati, a mislim da je i on znao da ja slušam njega.
Pričao bi mi obično o tajnim službama, policiji, povijesti. Nažalost liječnici su mu pri porodu oduzeli šansu za normalan život, iako je bio normalniji i pametniji od 99% ljudi koje znam.
Imam osjećaj da sam bio kao neka atrakcija u zoo vrtu, susjedi su me dolazili pogledati.
Bit ćeš ti dobro. Ja sam dobro, još da me drugi mogu razumjeti što pričam. Pogled na more iz drugog reda, nagodinu ću dolje…, ima na youtubeu filmića kako se ljudi kupaju.
Banjao sam se u lavoru. Da sam otišao na more u Crnoj kronici bi pisalo:“Ekstremno utapljanje, nije se ugušio u moru, ali stomak mu je popio more“. Malo su me ljudi u čudu gledali kad su silazili do plaže, uredno su me pozdravljali, na raznim jezicima.a ja bi im odgovarao na svom kligonskom. Pitanje mi je bilo kako ću doći , tj., popeti sedo auta kad budemo išli kući. Cesta pored vikendice je bila veći izazov od 4 kata za popeti. Sve su mi funkcije tada skoro bile normalne. Dobro sve osim: govora, jedenja, ruke lijeve. Ma bio sam zdrav čovjek.
Bilo mi je svejedno kad bi niz cestu do plaže išla: Nijemica, Čehinja, gola manekenka, baba od 99 godina. Uredno bi slinio za svakim i pljuckao u posudu. Puj jesu dobre!
"Tko se bori s nemanima, treba pripaziti da sam pritom ne postane neman. A kad dugo gledaš u bezdan, i bezdan se zagleda u tebe." ; opet Nieche.
Da li sam ja postao neman?Svaki dan su u isto vrijeme prolazili ribari i sa brodskom sirenom pozdravljali bivšeg kapetana, koji je bio par kuća ispod nas. Postao sam ne svojom voljom , nego voljom ljudske gluposti; promatrač. Kao one babe u Slavoniji, koje po cijeli dan čekaju na klupici ispred kuće, samo da bi mogle izogovarali bilo koga par pokoljenja unatrag. Mogao sam jedino sa zrikavcem i bhorom ogovarati, ali to ne bi bila dvosmjerna komunikacija. Morao sam upoznati sam sebe i svoju novu narav, tijelo i sve što ne poznam oko sebe.Sam se sebi nisam nimalo sviđao.
U isto vrijeme sam upoznavao Teu , koja je trčala po terasi u hodalici. Hana je tamo već domorodac, pa ima svoju ekipu
Moje stanje se odrazilo na cijelu porodicu, nažalost, bio sam totalno nesposobna osoba za samostalan život. Biti žedan, a ne možeš pit, biti gladan, a ne možeš jesti. Užas, brrr:E da mi je biti morski pas; kao u onoj pjesmi.
Post je objavljen 09.11.2014. u 16:25 sati.