...i što mi ostaje nakon svega...samo nada...
...dok dišem, nadam se... teško da i jedan trenutak u danu može proći a da ne mislin na tebe...u nebo me dižu oni naši prvi dani...tilo mi je drhtalo od svakog tvog pogleda...a sada nakon svega moja ljubav je narasla, a tvoja se pritajila...odbijam virovati da je nestala..jer sve one riči što si mi reka, pa valjda su nešto značile...sva realnost oko mene nestala je u ovome vrtlogu emocija...ta bol, ta prokleta bol što me ne napušta...i uz svu snagu ovoga svita tako je jako osićan..tako jako...toliko da se ne more ni usporediti sa bilo kojom fizičkom boli...al to je mojoj duši samo podsjetnik da san ipak samo čovik, čovik od krvi i mesa,,,osoba koja je nekome dala cilo svoje srce, cilu dušu i svaki dah sa svojih usana..
Post je objavljen 08.11.2014. u 15:37 sati.