Pregled posta

suzama l'epim tapete vol.612

...vrijeme leti k'o ...munja?

bilo kao munja, bilo kao vjetar, kao svjetlost...ono leti i leti...
baš je bila gužvara tako da nisam stigla ni pisati ništa.
sve se svelo na doma-komp-šetnjica-mala nevjesta

nego...da nastavim...Jakuševac....

zvoni mi telefon, nepoznati broj.
"Da?" dižem slušalicu
"Zovem zbog bemveja" muški će glas sa druge strane "se može on pogledati?
"Može, evo upravo sam na Jakuševcu i bit ću tu do podneva pa Vi svratite" odgovorila sam.
"U redu, ja sam sad na Jankomiru pa dođem, a gdje ste?"
"Jako blizu stražnjeg ulaza, uz betoniranu prilaznu cestu" odgovorila sam.

Kako sam ostala sama tamo, išla sam prošetati.
Uhvatila me glad od onih svih mirisa i poželjela sam stvar koju dugo nisam jela. Hot-dog.
On me podsjećao na Rose. U našim mladim danima, kad bi se god nalazile u gradu(a bilo bi to na Trgu) nas bi dvije, kao ritual, nepogrešivo, uvijek otišle kupiti hot-dog u prizemlju nebodera na Trgu.
Ona sa senfom, ja s tartarom.
Uvijek.
I uvijek je bio jako fin. E sad ne znam jel on stvarno bio tako jako fin ili je bio fin zbog društva, ali kako su zatvorili taj fast food u podnožju nebodera, nikadfa više nisam kušala tako fin hot-dog. Ili su im peciva presuha, ili hrenovke prebljutave, a o tartaru da ne pričam uopće! Nejestiv!

I tako, šećem ja i tražim hot-dog po Jakuševcu misleći "pa ok, od toliko njih koji ga prodaju valjda budem ubola neki fini.
Napokon se odlučim za jednu.
"Dobar dan, izvolite?" odvrati srednjovječna ženica ugledavši me, sva nekako smušena
"Dobar dan, hot-dog jedan" odvraćam.
"Evo stiže. Joooojjj nemamo više peciva, budem ga ja u lepinju stavila" reče ona i raspolovi lepinju na pola.
prije nego sam uspjela otvoriti usta, ona je lepinju umočila u ulje i bacila ju na ploču za pečenje.
Kiselo sam se nasmijala u sebi "ništa od mog hot-doga iz mladosti" i na glas rekla "ma ne morate ju peći, hvala Vam"
"Tak' je finije" odgovorila je.

U čudu sam gledala smotuljak u svojim rukama krećući se ka autu. Pitala sam se je li ona mast upropastila ionako krnju priču hot-doga.
No, iako zamjenski, prijao je na onoj hladnoći i magli.

Prišla sam autu i jela.
Neki su se ljudi nalukivali u auto pa sam im daljinskim otključala i počela spuštati prozore.
To ih je samo prepalo pa su se žurno udaljili.

Dok sam pohlepno trpala zadnji komad cudnog doga u usta ponovo je zazvonio telefon.

"Ja sam zvao za bemveja, tražim Vas tu pa ne mogu naći" rekao je isti onaj glas od prije pola sata.
Nakon malo navigiranja, pojavila su se dva muškaraca uz auto.

Jedan se ubrzo udaljio a drugi je nastavio "Znate gospodična, ja sam vas zval ranije, ovo je moj prijatel koji me dopelal po auto."
Valjda ste blokirala moje telefone pa sam vas zval sa drugoga"
"Očekivala sam Vas" odgovorila sam hladno "a što se mobitela tiče, on sam svoju volju ima, ako želite, možete me sad nazvati pa da probamo hoće li biti veze." završila sam rečenicu opet mrtva hladna znajući da će mi mobitel zvoniti jer sam odblokirala brojeve to jutro.
"Ma nema veze. Znate, gospodična, ja hoću baš taj auto kupiti za svoju kćer. Ona putuje iz Krapine svaki dan na posel a radi u Avenie-malu"

I dalje sam piljila u njega mrtva hladna. Nekako mu nisam htjela prodati auto.
Lahko mi je išao na živce...
"Ja imam doma četri auta" nije se zaustavljao " prošle sam godine kupio golfa koji je prešel 250 000 kilometri al je ko nov, to sam kupio zbog poledice da se ona ima žčime voziti. Ja imam dva stara bemveja, jedan je jedanajst a drugi trinajst godina star pa bi najbolje bilo da si Vi uzmete pod račun toga staroga golfa jer meni još jedan auto u dvorištu ne stane. Jesam rekel da imam i kamijona?"

Kiselo sam se nasmijala. "Žao mi je, ali pod račun ne uzimam ništa osim novaca"
"Ali ne bute dobila novce. Nemaju ljudi novaca. Najbolje bi bilo golfa si zemete. Budem Vam ja pomogel prodati golfa, bute puno za njega dobila" niej se predavao.
"Pa prodajte ga sami pa ćemo razgovarati" odgovorila sam.
"Gospodična, to taj nejde" zaškiljio je "evo ja tu imam sve po petsto evra, Vi meni date auto da g aja dopelam kćeri i ona sutra auto prepisat dojde"

Nasmijala sam se.
"Auto nikuda ne ide bez papira" odgovorila sam
"Pa kaj si Vi mislite da sam ja, pa ostavim Vam ove novce. Evo tam' su mi nudili audija šesticu al ja bi baš bemveja. Dajte si malo razmislite, al ja Vam tu imam po petsto!" rekao je i ponosno se potapšao po džepu di je spremio kovertu.
"Ok, razmislit ću" odvratila sam.
"Da vas ja nazovem sutra il me bute Vi zvala?" rekao je lica ozarena.
"Javit ću Vam se" odgovorila sam.

On je napokon otišao a ja sam pogledala na sat.
Bilo je 11:45.
Obećala sam samoj sebi biti do podneva.
"Ok, izdržat ću, izdržat ću" bodrila sam se iako sam htjela pobjeći što dalje od Krapinca.
Nekako mi je izazivao nelagodu.

Prošlo je još pet minuta u roku kojih je jedan čovjek popisao broj šasije i rekao javiti se sutra. Bio je sa kćerkicom zlatne kose.
"Ako se za vas odlučim, javit ću se sutra do 10." odvratio je pozdravljajući se samnom.

Nakon što je otišao, sjela sam u auto i upalila motor.

"Bilo kako bilo, sutra prodajem auto! Dosta je toga više!" rekla sam samoj sebi u bradu i stisnula gas....



Post je objavljen 30.10.2014. u 20:27 sati.