Navikneš se tako da dobri putuju brže,
I samo hrabri do kraja sve to izdrže.
Tebe se ne pita, koliko će sve to trajati
Kad sve oduzmeš, zaboraviš zbrajati!
Navikneš se tako da čekanje smisla ima
I samo hrabri trpe pa zaškripe zubima.
Tebe se ne pita tko će iznijet tu noć
Jer sve će proć, baš sve će proć.
Ne znam gdje će me put odvesti
I na tom putu dal' ću te sresti.
Sjeta se neka pod srce slila
Pošalji vjetar pod moja krila.
Snage mi daj
I onda me ne puštaj
Nikada...
Post je objavljen 23.10.2014. u 15:52 sati.