Počela sam o ovoj temi razmišljati nedugo nakon "povratka" blogiranju.
Sjećam se društvanca na ovom blogu s kojim sam se družila tamo 2006., 2007... nismo imali facebook, i blog je imao "jači" smisao nego danas.
Postove smo čitali zato što nam se sviđalo kako netko piše, ili zato što smo zamišljali da je osoba koja to piše simpatična, nama slična, da smo s njom na neki način povezani. Preko "lažnih" imena, povezali smo se, i imali neki svijet u kojem smo dijelili svakondevnicu, razmišljanja, jedan drugoga hrabrili, poticali, čestitali, iščekivali sljedeći post. Mislim da mi se nije dogodilo da sam, kurtoazije radi, komentirala na nečijem blogu, samo zato da taj netko dođe pogledati i moj blog i ostavi mi komentar. Ne pišem blog radi komentara. Pišem ga radi sebe, ali i radi toga jer možda nekad nekome bude zanimljiv/koristan/zabavan/whatever. Ali, pitam se je li to baš tako?
Npr. ono što me sad neopisivo nervira je da ako ostavim nekome komentar na njegovom blogu, i dobijem odgovor na svoj komentar, moram opet otići pogledati o kakvom se komentaru radi... na facebooku bih dobila obavijest - taj i taj je odgovorio na tvoj komentar. Facebook je više "user friendly", i dalje to nadograđuju (znam da i tu ima raznih priča o privatnosti i slično, ali ajmo reći da je tako :-) )(Blog 0 : Facebook 1)
Ali opet, na facebooku sam osoba imenom i prezimenom, likom i statusima, dok je blog samo jedan (promišljeniji) dio mene, koji je u mom slučaju vrlo realan i osoban, ali, vjerujem, za mnoge tek paravan. Blog pruža veću mogućnost kreiranja "lažnog profila". Stoga... Blog 0 : Facebook 2.
Ono što dijelim na facebooku, dijelim s ljudima koji su mi prijatelji ili poznanici, i na neki način će to i njima biti zanimljivo pročitati, vidjevši na svom zidu da sam u statusu napisala da sam jučer bila u Mariboru, znat će nešto o meni, mom životu... i to je neposredna korist koju od Facebooka imaju svi moji rođaci koji žive daleko, a kojima ne stignem niti na tjednoj bazi poslati update što sam sve radila taj tjedan. Nažalost, preko facebooka si kvalitetnije pratimo zbivanja u životu, makar gledajući s aspekta informiranosti. Dok na blogu informacije dijelim sa strancima. S ljudima koji moju intimu (zato što sam im ja to omogućila), mogu kritički promatrati, komentirati, čitati iznova, zamišljati... Je li to čitačima i na koji način korisno, ja ustvari ne znam. Zamišljam da je, kao vrsta distrakcije. Ali, podvlačeći crtu, rekla bih da se kreće u smjeru Blog 0 : Facebook 3.
Da ne spominjem da od tih mojih poznanika ima napornih individua koji dnevno share-aju 50-ak slika cvijeća, pejzaža, citata... Brate, što je previše, je previše! I onda ih ili hide-am, ili trpim te pejzaže dok skrolam do ostalih statusa. Dok na blogu lijepo NE ČITAM ono što me nervira. Nedavno sam pročitala simpatičan post kod nekoga... i komentirala. No, prolistavši arhivu, vidjela sam da to nije osoba koju želim čitati, niti bi me ustvari zanimalo što ima za reći. Stoga neću posjećivati njen blog, i gotovo. Dovodi nas do rezultata Blog 1 : Facebook 3.
Ali ja bih se mogla naći u situaciji da me netko obasipa komentarima koje ne odobravam (pritom ne mislim na razlike u mišljenjima, već na homofobne, rasističke ili slične ispade koje sve manje trpim), a da pritom nemam mogućnost "blokirati" tu osobu, već samo mogu brisati komentare i apelirati na razum... Moj blog je javan, i dostupan svima, i tu nemam mogućnost izbora (osim, jelte, nepisanja). U ovom dvoboju, Blog 1 : Facebook 4.
I za kraj, najveći minus bloga... ljudi koji čitaju blogove NE ostavljaju komentare... slobodni su pročitati, ali ne komentiraju. Razlika od facebooka je opet u tome jer na facebooku NE moraš komentirati moje statuse, a čitaš ih zato što si pristao na to (jer smo "frendovi"). Ovo s blogom je pomalo voajerski... vidim ljudi čitaju, ali šute. Jebote, il s mojim pisanjem i temama nešto ne valja (totalno ostavljam tu mogućnost otvorenu), ili su ljudi radije voajeri, nego da napišu makar x u komentaru. X - koji bi značio, ja sam tvoj post pročitao/la, nemam šta tu posebno reći, al vidio sam te. Nešto me privuklo u naslovu, ili te se sjećam od prije. Škicnuo/la sam te i sad ti stavljam ovaj x da to znaš. Ali, to je blog, i to se ne mora. Može se samo čitati, a ne reći ništa. Na Facebooku ti imaš pristup onome što ja dijelim, ali i ja imam pristup tvojim statusima, dok na blogu i anonimci mogu čitati. Jer lakše je čitati, nego napisati nešto iole zanimljivo. Ali, to je samo moje mišljenje... Zbog kojeg dajem konačnu ocjenu, Blog 1 : Facebook 5.
Eto, stoga pozivam sve koji pročitaju makar ovaj dio, da napišu x u komentaru. :-) Nisam i neću čitati tuđe blogove, samo da bi me netko došao primijetiti. Ako sam vas pročitala i komentirala, znači da me vaš tekst privukao, i to nešto znači. Meni znači, a nadam se i vama ;-) ;-)
Post je objavljen 09.10.2014. u 10:19 sati.