Takav sam se jedva po prvi puta popeo do 4 kata. Legao sam, a onda sve jači bolovi. Boli, kao da te na živo buše. Isprobali smo taj peg. Grozno vidiš rupu cijev kako ti ulazi u stomak. Pri svakom davanju hrane se mora začepiti da dana hrana ne bi izašla natrag. Boli zovi hitnu. Opet su došli nosili su me u nekom kao šatorskom krilu. Dok smo išli niz stepenice, oči su mi ispadale od bolova.
Potpisao sam za peg, pa zar me toliko mora boliti. Opet pravac reanimacija. Dr Jasminka me poslala na snimanje abdomena.
N ta rendgen snimka je pokazala da mi je zrak ušao prilikom zahvata u stomak. Malo će te boliti dok se taj zaostali zrak ne apsorbira. Malo je prevedeno u bolnici puno. Malo ćeš ostati, a ja zaglavim 6 mjeseci.
Stisni zube i nastavi dalje, ali kako stisnuti zube, kad sam već tad bio bez njih pet, šest( prednje mi nisu dirali). Sutra kontrola! Reanimacija mi je bila kao da idem u kuhinju, još su me i nosili do reanimacije. Kad bi i došao do kuhinje. Otvoriš frižider , a ne možeš ništa pojesti, ni popiti, a ono te kulen gleda. Namigneš mu i zatvoriš frižider. Koda sam u muzeju Louvre, možeš gledati, ali ne dirati.
Drndali su me opet, dok sam im ja u sebi nabrajao sve po spisku. Samo da prođu ti bolovi , pa idem kod fizijatra.
Previjanje je bilo čudno.Gledaš svoju rupu u stomaku, a Tea viri iz kinderbeta. Tata mi je alien, mislim da bi bio njezin zaključak , da je tad do njega riječima mogla doći. Ispuštao sam neke neartikulirane zvukove, ni sam sebe nisam kužio, samo sam znao da jebeno boli.. Tea je još sisala, a ja sam čekao da me natoče.
Rekli su mi da mi obroci moraju biti kalorični, pa sam jeo velike količine miksane i propasirane hrane.
Post je objavljen 03.10.2014. u 17:04 sati.