Marketing
Zivot...
Nase gradsko groblje nalazi se na vrh brda, pa cesto za odrzavanje kondicije progibam do njega, a samo na znanje…uzbrdica je tak'a da coviku dusa izadje na usta dok se popenjes do njega.
Tada u „vatanju zraka“ najcesce malo obidjem pocivalista frendova koji su o'sli sv. Petru na druzenje i „procakulam“ malo sa njima.
I tako neki dan „cakulam“ ti ja sa jednim mojim frendom, kad na susjedno zadnje pocivaliste dođose jedan stariji covik i dite…klinac od nekih 5-6 godina.
Kad su stigli starac je malo „sredija“ vazu sa cvicem, a malac je skakuca okolo…
Cujem priko uva kako stari nesto brontula u sebi, a onda odjednom on na glas rece:
…eeee jebate zivot!!!
Na to malac pristane skakat, ode do covika, potegnu ga za rukav i upita ga:
…dide, a 'ta je to zivot...?
…maaaa dite moje, ne znam kako bi ti to reka!?
…kako ne'nas dide, pa ti cve znas?!
…hmmm, srico didova…dodji 'vamo, vidis ovi spomenik od babe!?
…vidin dide!!!
…e 'vako!!!...vidis li ovo na ploci di pise kad je baba rodjena, pa onda ovdi kad je umrla i onda ovu crticu između?!
…vidin, pa c'ta onda!!!???...rece malac i zapilji se u dida
…eeee lipoto moja, ta mala crtica između…to ti je taj zivot!!!
...lip pozdrav!
Post je objavljen 29.09.2014. u 00:05 sati.