Uvijek ću prolaziti kroz ulicu čempresa i kroz sve druge do tebe, me vode sve ceste, na svakoj do kraja i još dalje više te ne sretnem.
Vratim se sa paučinom na kosi i licu jer sve do tebe je tako, kao da dugo do tebe nije kročio ni krčio baš nitko iz prkosa ni čisto.
Nisu te odveli krivi izbori, niti si otišao nekud sam ti, niti čekaš sreću, niti sam to baš ja ili neka peta, kao da te i nema, druge ispred puštaš.
Ne mogu nam se ceste sastati. Ne možemo se vječno kriti. Nema nas ali pobjeći nećemo. U nemanju dođe pravo vrijeme.
Ovako ne živimo, prolazimo. Ovako za sobom povlačiš me. Mene i moje ceste spremaš u džepove.
Post je objavljen 28.09.2014. u 13:50 sati.