Htjela bih ti sada pisati ali to što bih ti napisala rado nema ni početka ni kraja, a znam da će to napisano pročitati osoba kojoj nikada nisam bila draga koja je uistinu znala što mi ti značiš a uživa i dan danas gledati tugu u mojim očima.
Isplakala sam sve suze a plače mi se jer želim da te vidim, da razgovaram s tobom gledajući tvoje divne oči. Znam promijenio si se, promijenila sam se i ja, godine čine svoje ali moja duša je ostala ista i boli me jer ona je tvoja, samo tvoja iako sam je pokušavala podariti drugom.
Znam kriva sam što te još uvijek volim, što mi ulaziš u snove, što razgovaram s tobom a nisi pored mene, znam da nikada nećeš doći i razgovarati sa mnom, znam da će me ponovno napadati što ti pišem ove redove ali jedino tako ti mogu reći da te nikada moje srce nije prestalo voljeti, da te nisam prestala čekati a znam da je sve to uzalud jer ti znaš koliko mi značiš, koliko bih htjela da te vidim ali vremena nemaš jer se bojiš pogledati me u oči i čuti istinu, moju istinu.
Godinama sam pokušala da te zaboravim, potisnula sam te i krenula dalje ali ti si se pojavio na površinu i ne puštaš me da budem sretna u svojoj samoći jer po tebi ja to nisam zaslužila iz tebi poznatih razloga.
Pusti me barem da zavolim sebe, da spavam, da ne razgovaram s tvojom sjenom jer nemam više snage čekati na pola puta, pusti me da te prebolim jer znam da volim a ne mogu voljeti tebe jer ti si sjena, a ni dane ne mogu vratiti, dane u kojima bi se borila za tebe.
Ne, ne mogu dozvoliti sebi tvoju sjenu jer ona mi ništa uzeti ne može jer ti si uzeo sve onog dana kada sam tražila da odeš.
Post je objavljen 17.09.2014. u 00:44 sati.