kad dijalektika ne bi bila
i kiša bi i dalje
noćima i danima
oprati sve sa nas ne može
čudni se snovi vrzmaju u blizini
klizi ona u pameti našoj
i sivo sivije postaje
mrak neki čudan u rano jutro
ni traga na prozoru
ni naznake
pretvoreni tako
preobraćeni
dodirima dalje potvrdu tražimo
ma stići će neki
novi dan
novo sutra
i sretna bit će jutra