Nekada je bila sretna, znala se radovati svakom novom danu, znala je plesati, trčkarati bosa po rosnoj travi, znala se smijati, znala se plakati, znala je tješiti druge kada su joj ispričali svoju bol. Nekada je mogla sve a sada, sada ne može ništa jer za nju smisla više ništa nema. Danas samo gleda odraz svog lica u ogledalu, danas više ne govori jer ne može plesati, ne može trčati bosa po rosnoj travi, ne može tješiti druge jer ni svoju bol ne može izbaciti iz sebe.
Ona je sama jer bolest je takva da ju svi izbjegavaju jer misle da ništa sama ne može, da treba tuđu pomoć a ona može što i drugi samo joj malo više vremena treba, ali to nitko ne zna i ne vidi nego vidi bolesnu ženu koja živi jer živi ali ona nikada više nikome nikada neće biti potrebna jer od nje nitko nikakvu korist nema.
Nekada je imala sve a sada ima samo svoju bol.
Post je objavljen 02.09.2014. u 18:24 sati.