Kad sam prvi put došo u ove krajeve, bilo je to na jednom piru, tada sam prvi put čuo za dolje napisana prezimena i odmah zabrljao.
ONA se meni predstavila Mrvica a ja računajući pir je, veselje je malo se popilo, obilje šale i tako to, rekoh sebi neka bude kontrast i predstavim se Bokun.
No tijekom večeri uočio sam kod nekih 'skenirajuće' poglede i face kao da im je da prostite govno u ustima.
Skroz sam se nelagodno osjećao a pogotovu što sam na 'tuđem terenu'.
Ispala mi je prilika pa sam upitao jednog što mi se činio teke vedriji zašto me tako gledaju?
Veli on da neki baš ne vole 'one druge'.
Koje 'druge'? Pitao sam naivno.
Pa Bokun ti nije naše prezime.
Prezime? Ne prezivam se ja Bokun.
Bome ti si se tako predstavio.
Ma to je bila zajebancija e. Ona se predstavila Mrvica i ja kontrirao.
Ali to je njoj prezime!
Prezime?
E, šta nisi čuo za to prezime?
Evo sad!
Kako su oni bliže nama naćulili uši a među njima i dotična računao sam da je s time problem riješen.
Je klinac. Tek se onda pravo naljutila što joj se rugam prezimenu.
Od tada prvo što kupim u nepoznatom kraju je tel. imenik.
Post je objavljen 31.08.2014. u 09:49 sati.