Otišli su spavat, zavik sa snom mira
gitara stara za njih tužno svira.
Kornatski kamen, tužnu priču piše
heroja takvih neće biti više
Uspomena jaka, našu ranu liči
svaka duša s njima, zanavik se diči
tuga i bol, na srcu vajik će resti
zbogon i bilo, još ćemo se sresti.
Kraljevi plamena, zaboravit se neće
ostaje rana ka oganj ča peče,
čujete li tići pismu ovu
kako usne naše vaše ime zovu
Dvanaest je tića, pošlo u visine
onoga dana sa kornatske stine
samo jedan poletija nije
u grudima mu srce od heroja bije.
Post je objavljen 29.08.2014. u 18:29 sati.