Prvi sumrak, ulazim u dućan i velim: 'dobar dan'.
'Dama na metli' me ispravlja: 'dobro veče Gavun, dobro veče'.
Mala za blagajnom slatko se smiješi i ne samo tada, uvijek je vedra.
Rekoh:
- Kad je vako šešna i vesela najradije bih rekao dobro jutro.
Istovremeno smo uočili tipa kako se sagnuo i zgrabio s poda sto kuna. Mala odmah reagira.
- Gospodine, gospodine…
Na zaziv gospodine svi u dućanu se okrenu.
- Aa.- reagira tip.
- Oćemo li pitat ko je to izgubio?
- Normalno.- i razdere se.- koji šupak je ovo izgubio?
Niko se nije okrenuo. Tip novčanicu strpa u džep i ode.
- 'Ste vidjeli ovo? Kod njega nema ni dobro jutro ni dobro veče?
- Da, uvijek je bilo poštenih i pametnih ljudi a ja bi svejedno zazvao dobro jutro kad te vidim.
- Mislite?
- Dašta nega mislim. I ne samo to nega mi dođe onoga moga ufatit za uho i odvest kod vidologa i njuhologa po dijagnozu.
Po izrazu lica rekao bih da joj nisam baš jasan, a zar je to važno.
Post je objavljen 26.08.2014. u 22:20 sati.