Posle uživancije na selu od vode koja je nadirala i gde treba i gde ne, Glavnokomandujući je pristao da odem u civilizaciju i odmorim se od vode.
I došla ja u stan. Uključila boljler, veš mašinu jer je zamazanih stvari bilo vagon, i blaženo se opustila. Docapkam ja do veš mašine, kad ono, šljic, šljic...voda. Mašina stala, namiguje na mene, a voda ne ide u odvod nego se preliva po pločicama...
Juriš pešadija dok susedima ne dodje voda, a meni susjed sa motkom... Pokupih nekako tu odvratnu vodetinu...i ujutro majstori.
Zvrrrrrrrrrrrrr
Ja sva sretna
Usta od uha do uha, a oni strogo gledaju. Ako je kod vas plaćate, ako nije, ne morate.
Ima logike zašto bih ja plaćala poplavu nekom u Zagrebu na primer. Stidljivo promrljah
-Kod mene je.
-Lepo ste nas dočekali, radićemo odmah.Neki nas dočekaju mrzovoljno, njih otkačimo. Ja ću gorku kafu, meni sladju, pivo ne pijem.
Dobro je, prijemni kod majstora položih i u glavi pišem naruđbe i trčim kupiti sok, da nije gaziran, a mineralnu sa dodatkom limuna i pivu za onog koji je pije, hladna, ali ne kao zmija, nego onako. Kako je to onako, pojma nemam.. .
Ponizno donosim kafu, vode, sokove, različite čaše da se zna koja je za vodu koja za sok. Da mi ne reče ja bih i kavu i sok i mineralnu sigurno stavila u tanjur, promešala i tako sarvirala. Onaj što ne pije pivo, pije rakiju.
-Nemam
- Kakva je to kuća gde nema rakije??Neka sačekaću da kupiš.
-Imaš li ti pepeljaru, ja ne mogu raditi ako ne pušim??
Ne znam zašto je tražio pepeljaru kad je gasio cigarete u saksije sa cvećem, a opuške bacao kroz prozor. Niko nije urlao da sam seljača koja baca smeće na glavu, pa se nadam da je svaki put promašio prolaznike. Trčala sam za njim sa deset pepeljara, ali nisu one, što on reče, nisu mu merak.
-Razvaljuje on cevi, i samo izdaje naredjenja
-Krpa, ja trčim sa krpom, kofa, ja opet, ekser. Tu ja stadoh. Koliki li mu treba.??
- Kako koliki da pričvrsim sajlu da je mašina ne povuče. Vi žene sve ne znate koliki treba, a znate i tu ućuta.
Sad mi je bilo jasno, i odoh po alat. Naravno od deset nijedan nije valjao, pa sam donoslila sve što je ličilo na neku kočnicu za sajlu, pleteće igle, šrafcigere, vikler iz ko zna koga veka. Za hvala sam dobila da se odmah vidi kako pojma nemam i da mu je dosadilo da radi kod neukih neškolovanih ljudi.
Onaj drugi me upita imam li ja ikakve škole. Onako, kažem ja. Čija je ona bijela kuta što sam je uzeo za reče nešto pojma nemam šta, samo ono bijelo je mislena imenica i sve se poderalo.
Šta ću kuda ću pokorno priznadoh da je moja. Ako u zdravstvu radite, pa makar ste samo portir na ulazu, svi će vam opisati sve svoje simptome od kada su se rodili, bolesti uže i šire familije, ako ima vremena na red dolazi i susedstvo.
Znaš li ti koliko vode ima čovjek??
Nešto preko 92%
E, tu sam te čekao. Donesi još pive i po kafu, smeje se on.
Ja pomislih na vodu u selu, kad sam sa metlom vitlala po terasi, dok je vetar lepio kosu, mokru majicu, lupao bose noge. To bi našim blog pesnicima bilo sexi pojava, ali glavnokomandujući je rekao da izgledam sa metlom kao vještica na godišnjemi još se smijao... Ne možeš pobeći od sudbine, tako ni ja ovih dana od vode. Kako sam vodenjak, momentalno sigurno imam 99% vode u sebi.
Sledećih tri sata bilo je trčanje sa kofama, krpama, kavama. U stanu bi se ugodno osjećao samo nilski konj. Sve što voli je imao, i blato i vodu na sve strane i razbacane stvari. Na kraju su mi krpe ponestale, ja ipak nemam tvornicu krpa, pa sam počela donositi sve što je moglo upijati vodu.
Posle tri sata ostala sam na bojnom polju kao pobednik. Majstori su otišli. One zadnje krpe, majice, su poneli da im se nadje. Satima sam ribala, čistila, crnilo je izbijalo. Toliko mi se smučila voda da me je užas hvatao i pod tušem. Sve sam mislila nešto će se otkačiti, i majstori će ponovo uleteti.
Pokorno sam se vratila na selo, pilićima, ćurićima, mačorima a sa vrata Glavnokomandujući reče.
-Nema više leta, treba da ispraznimo bazen.
-Voda upomoć... Gde sad da pobegnem??
Post je objavljen 26.08.2014. u 13:26 sati.