Zamisljam nju,moju kovrdzavu lepoticu. Skoro pa osecam njeno prisustvo... Voleo bih da je makar jednom vidim... Da jos jednom bar pomirisem njene plave uvojke,da me bar jos jednom pogleda zaljubljeno onim njenim krupnim okicama... Srecem je samo u snovima. Svake noci me posecuje i neda mi da je zaboravim... I dalje je lepa kao sto je bila ,samo joj je pogled tuzan,nikad ne govorimo,samo se gledamo a kad hocu da je dodirnem ona nestaje... Budim se sav skrhan i sa suzama na licu... Tako mi nedostaje... Mislio sam da ce ona stalno biti uz mene,da ce uvek cekati i oprastati kada pravim gluposti ,ali ne... Sebicno je sto sam to uopste i ocekivao od nje. Izgubio sam je . Hteo sam da probam sve,ona mi je uvek bila na poslednjem mestu. Ortaci i ekipa uvek na prvom mestu. A onda shvatis da postoji nesto bitnije od ludih zurki do jutarnjih sati,od opijanja sa drustvom,od tuca i pravljenja gluposti a to je ljubav,ljubav jedne malene naivne lepotice... Kada bih mogao vreme da vratim unazad izabrao bih nju,moju malu vilu prelepih ociju. Ali greske se lako nacine,a tesko ispravljaju. Nisam bio svestam da je volim ,sada to shvatam... Ne mogu bez nje,verovatno mi je to kazna za sav bol koji sam joj naneo. Na dusi mi je urezan trajni oziljak koji nikada nece zarasti. Nje sada nema ,ugasio se njen zivot ,a sa njom i jedan maleni zivot u njoj. Javili mi da je poginula u saobracajnoj nesreci. Cak nisam bio pored nje u trenutku smrti. Ne mogu to sebi oprostiti. A najbolnije od svega je sto je na dan nesrece krenula da mi saopsti da cu postati otac... Kako da nastavim sa zivotom kada nema nje,moje malene,nisam stigao da joj kazem da je volim ,sa sobom je odnela i deo moje duse. Prolazim pored njene kuce i gledam njene skrhane roditelje kako upiru prstom u mene i smatraju me krivcom njene nesrece. Gde god da odem ona je samnom u mojim mislima,ne mogu da je izbacim iz glave. Pamtim njen osmeh koji mi kao zilet reze srce kada ga se setim... Njene krupne zaljubljene okice pamticu uvek,ona ce zauvek ostati senka moje proslosti koja ce me pratiti gde god da krenem... Siguran sam da je ona sada postala moj andjeo koji me verno cuva i motri na mene. Kada god mi nedostaje pogledam u nebo ocekujuci da mi da neki znak,da je jos uvek tu samnom ,ali ne nje nema vise zauvek je otisla...
Post je objavljen 24.08.2014. u 22:27 sati.