Hodam sitnim koracima. Oko mene prelep prizor,dah mi zastaje od njega... Magla se probija kroz visoko drvece,a u daljini nemirna reka koja sve vecim talasima zapljuskuje obalu. Prizor upotpunjuje svez vazduh koji udisem punim plucima. Staza kojom hodam je uokvirena visokim svetiljkama koje se bore da pobede maglu. Cini se kao da je magla sve gusca,a svetiljke sve vise trepere,to je igra bez kraja... Izmedju svake svetiljke cuci po jedna klupa,koja ceka da prigrli zaljubljene. Sve je tiho,cuje se cak i moje disanje. Osecam strah ,ne znam zasto sam ovde ,a i dalje hodam ,ne mogu da prestanem,nesto me vuce napred... U daljini vidim neku senku. Sve vise mi se primice,dok sam se ja ukopala u mestu . Ne smem ni da nastavim dalje,a ni da se vratim. Slika postaje sve jasnija. To je neki starac koji sada izbliza ne izgleda tako zastrasujuce kao izdaleka. Prekriven je nekim belim omotacem,ne vidim mu lice,samo mu duga seda brada viri iz omotaca. Hoda ka meni ali kao da me ne vidi. Upitah ga: Ko ste vi ? Neki izmoreni,slabasan glas mi odgovori : ja sam cuvar. Cuvar cega ? Cuvar ovog blaga ovde sto vidis. Pocinjem da se smejem,ali ja ne vidim nikakvo blago... Zato i jesam ovde da ti ukazem sta je pravo blago. Svidja ti se ovde,vidim ?! Da prelep prizor,ali kakvo blago ? Draga moja,blago je ovaj mir koji vlada ovde ,cistota nedirnute prirode,vazduh koji inspirise,trava koja te miluje dok gazis po njoj,reka koja drhti pod naletima vetra. Reci zar to nije blago ? Nemam odgovor na ovo pitanje,pa odgovorih cutanjem. Moram da nastavim dalje . A od koga cuvate ovo sve ,kad nema nikoga? Jedino u snovima se moze sacuvati ono sto sam stvorio za vas moju decu,vi ne znate to da cuvate,ali nisam ljut. Zato sam tu sada u vasim snovima da vam ukazem na greske,da nije dobro skrnaviti prirodu,pogledaj ovaj velicanstven prizor. Ove reci podsticu na razmisljanje. Pa ja ovo sanjam,tek sada shvatam. Da draga ovo je san ! Pa on mi cita misli ! E sada je stvarno vreme da krenem dalje da ukazem i ostalima na prave vrednosti. Ako zatrazis mir ,okreni se prirodi i naci ces ga. Zato treba prirodu negovati ,zapamti to. Kao da me neko zove ,sada vec jasno cujem da neko doziva moje ime. Starac nestaje u daljini i sve pocinje da bledi. Velicanstven prizor polako nestaje. Zatvorih oci ne znam ni ja zasto. Kada sam otvorila opet ,ugledah svoju sobu,nalazim se u svom krevetu,a na vratima sobe stoji majka koja vice da je vreme za dorucak. Pomislih cudni su putevi gospodnji ...
Post je objavljen 23.08.2014. u 23:48 sati.