Marketing
suzama l'epim tapete vol.552
..lemantiranje o moru ću na trenutak prekinuti laganim hororčićem..
Sjećate se Hitchkockovih "ptičica"?
Ok, ovo nije ni blizu toga.
To nije dugometražni film, nema cijelog jata, a i nisu nebeski letači u pitanju.
Ovo je film od dvije minute pod nazivom "Mačketina"
U našoj ulici ima pun kufer mačaka. Pasmina štraserka. One jadne koje ljudi izbace na cesu pa se one množe, množe i još malo množe...
Einyev doživljaj mačaka je dvojak.
Ukoliko mačka bježi/trči pred njim, on za njom trči..
Ako je mačka na mjestu, totalno nezainteresirana za njeja, i on je nezainteresiran za nju.
Jednostavna pravila.
Svako veče prije nego odem spavati, budim Einya sa "idemo pikíle pa onda pajkile?"
Einy se ustane na tu rečenicu i krene sneno ka vratima...
Siđemo dolje, ja otvorim vrata od zgrade, on izađe van, popiški se i vrati unutra.
Svake večeri isto. Ok, s malim varijacijama na temu gdje ja pokušavam Einya dozvati i prenuti ga iz sna. 
Tako je trebalo biti i sinoć..
Sišla sam dolje, otvorila vrata, Einy je onako bunovan izlazio van.
Nije ni izašao cijelim tijelom van kad je na njega napala mačka...
Nakosrtiješena, divlja, izgledala je kao da joj je netko uštekao rep u struju i počela je divlje skakati po Einyu.
Od šoka, umjesto da se vrati nazad, Einy je istrčao na ulicu bolno urlajući.
Ne, ne pretjerujem. Nije cvilio. Bio je to urlik strave u visokim tonovima.
Bježao je po cesti. Mačka za njim,ja za njih dvoje, pokušavajući ga smiriti i mačku otjerati.
Ništa uspjela nisam.
Niti jedno, niti drugo.
Einy je potrčao do našeg parkinga među aute, a mačka za njim.
Bila sam frustrirana.
Taj njegov bolni urlik parao mi je utrobu, a nisam mu mogla pomoći.
Grozan osjećaj..
U jednom sam trenu stala i počela urlati iz sveg glasa.
Izula sam gumene klompe i uzela ih u ruku.
Pokušala sam naciljati mačku koju je na sekundu zbunila moja dernjava.
Bacila sam klompu i tek se onda povukla.
Einy je prestao plakati i bio je pred vratima zgrade.
Tresao se.
Nije se prestao tresti ni kad smo došli doma.
Sjeo je i ukipio se.
Pogledavao me tužnim okama dok sam ja tražila ranice na njemu..
Znala sam da ne smijem pred njim pokazati strah iako mi je srce luđački tuklo.
Zagrlila sam ga a on je i dalje glumio sfingu sa velikim tužnim očima..
,danas sam prvo izašla ja. S partvišem u ruci...mačka je čekala i otjerala sam ju partvišem..nakon toga je bojažljivo izašao Einy..
Post je objavljen 17.07.2014. u 23:21 sati.