U Rijeku već sedmu godinu organizirano dolaze na ljetovanje srebrenička djeca. Danas sam išao potpisati u školu potrebe za novim zaposlenicima i mimoišao sam se s tom kolonom. U pratnji mlađih i starijih učenika je i izuzetno topla i simpatična doktorica čiju fotku s mojom drugaricom neću objaviti zbog onih par dežurnih gluperdi koje dolaze na ovaj blog.
Fotku s Jinom iznimno hoću, veselje koje je mali filozof izazvao uletiši ničim potican među klince treba biti zabilježeno (Jin je šetao školskim dvorištem kad su se pojavili, ja sam na sasvim drugom kraju vodio razgovor).
Djecu i pse teško je varati, odraslima izuzetno lako upravljati, o pravim psihopatima i disfunkcionalnim obiteljima drugi put, sad žurim, ne stignem vas ni komentirati, opet nešto navrat nanos.