Roštilji!
Svakaj selaki danas spelavaju.
Roštilji na plin, struju, pune ploče, teflon, beton, mramor,
a nigdi onog kontakta sa žarom......
žarom drveta, kad se sočni komad mesa, onak napacan,
scedi dole u vatru, žar, a žar taman, pa se zdimi gore i aromatizira meso.
Zemeš lozu, zapališ, a gore kvadrat mermera i kilo srdela.
Mmmmmmmmmmmmmater tiretardiranu.
To imbecilom moraš biti.
Ili, Ćevapi od svinjetine, mmmmmmmmmmmmmmmmm.
Jebemtimater, zemi si tavu i prži si kaj god hoćeš i pričaj kak si roštiljal.
Ubi seeee!!!!!
Ak ni rešetka i ak se ne cedi dolje, a dim nejde gore,
kurca si moga roštiljal.
To si zapamti.
Dim je dim i on daje tu specifičnu aromu,
a i vrsta mesa i vrsta drveta, jebo ugljen.
E sada, kako to u stanu?
Roštilj ispod nape, a da ti susedui ne jebu mater.
E ovako.
Zemeš lončinu, pa dole deneš alu foliju, pa na nju "chips" od hrastovine, graba, bukve....prek toga poklopiš drugom alu folijom!