Marketing
Rižot, ćevapi, žuja i po litre biloga
Ako niste svatili ča se krije izad naslova, to van je samo skraćeni, haiku-opis deboto pa bilo koje fešte u moje malo misto. Sinoć san bija na „otvorenje“ sezone fešti u Mašogradu, bila je to „Noć Vetereni HNK Jadran“. Ali po jelovniku mogla je to bit bilo koja fešta u selu. Koje se ne razlikuju deboto po ničemu, osin ča služidu za raspravljanja po Rivi u smislu „... moja je fešta bila lipša od tvoje ...“, a umisto ono lipša slobodno stavit bilo koji pridjev, ovisno o inspiraciji trenutnoga govornika.
Ove su se „fešte“ (namjerno san meknija u navodnike) odavna pritvorile u svojevrstan društveni događaj koji služi za istirat ljude vanka da malo izajdedu, da izidu pijat spize, popijedu sok oli dva deca biloga/crnoga. I neka ne očekuju nešto ekstra. Meni ne smeta ni plastični pijat i isto takovi perun oli nož, pit sok ili pivo iz boce, ali to nije ono ča će me istirat uiz kuće ...
Sinoć smo Zakonita i ja bili malo povirit do grada pod Merjanon, prošetat malo priko Rive povonjat atmosferu te „Ultre“ o kojoj svi gorljivo raspravljadu, bilo da je pljucadu, bilo da je uzdižedu u nebesa.
Split je pun, moran reć „mularije“ kad vazmen u obzir vlastite godine, ali VESELE mularije, jema is svukud, i na Peristilu, i na Pjaci, i na Prokurative. Ne činidu monade, velika većina svita is gleda sa simpatijama, sićajuć se svoji dogodovština kad su bili njiovi godin.
Pa smo bili u kino, pogledat film „Pjesma koja ljubav znači“
Na povratku san se mislija oću li produžit za Kaštel Novi ... ipak mi vrag nije da mira, pa san iša povirit je li se ča prominilo. Naravno, fešta kakva je bila lani, pridlani, bilo do „Veterani“, „Maškar“ oli „Lovac“ ... ništa se nije bilo za začudit na fešti od „Lovac“ izist tunjevine, oli na fešti od „Ribari“ kusat veprovinu. Nima nikakove razlike, čisti USE, NASE ... a more bit da je bilo i PODASE, ali to bar nisan vidija 
Jedina svitla točka je, do nazad par godin bila „Noć vatrepola“, ali kad is je štufalo igrat VATERPOLO, onda se i to pritvorilo u feštu ka ča je i svaka druga.
Jema ništu i u tome, kako mi je Zakonita napomenila, da se sve to pomalo razvodnilo, okad su se fešte prisdelile sa Gojače na prostor isprid staroga Kampanela.
Željno čekan „Mašošef“ koji u sve to izlizano ponavljanje donosi barem neki natjecateljski karakter, i naravno, raznolikost spize, toliko željenu raznolikost od klišeja menija „ćevapi, rižot i di koja riba“
Mislija san njanci ne izvadit aparat, jer mi je malo „ebete“ slikavat ljude kako mumaju, pogotovo ča ionako po sela već u istin pozan jeman u arhivi ... Ajde, prvi oli drugi put j još i smišno, ali deseti već i nije. Ta van je ka i ona reklama sa crnon ovcon, još je i baza gledat prva dva tri puta, ali dvadeseti put DEFINITIVNO nije. Ipak, nije to TO bez ijedne slike 
Ako su ovo organizirali oni ča se, makar deklarativno, veteranski, bavidu sporton, evo slike, onako na prvi balun, dva deboto najveća sportaša na Rivi ča san is onako trevija u đir/dva ča san učinija ...
Nije fužbališta, vengo košarkaš, i to dobar! Ljubo Šamadan
Više je ovi golov da, na malome i velikome balunu, nego ča su svi na Rivi uživo i na televiziji gledali! Ivo Ciko
Nastavin ja tako dalje, namištadu mi se, slikaj mene, slikaj mene. A kad neču! Ali ovo san mora, kakova nan je budućnost ...
Podmladak „Veterani HNK Jadran“
Šimin brk jeman na puno slik, ali ovi golmanski smješak baš i niman ...
Šime, poštar emeritus, i Mario, fužbališta i to golman
I kad san već promislija da ću proć lišo, zagrlija je Zakonitu i nisan jema di ...
A.M. Tojo i moja Zakonita, na podan staroga kampanela
... kako se borit kontra toga kad ni Karapanđa bez njega nije moga, četvrtkon u sedan i kvarat, ništa skuvat 
Onda san se prida, krenili smo izist svoju porciju, spremija san fotoaparat. Mislija san vazest ćevape, ali kad san vidija da na njima radi vodoinstalater Cico, pripa san se da ću morat čekat misec dan, ka ča i njega čekan da mi dođe popravit špinu i vodokotlić u banju ... pa san radije vazeja rižot. Zakonita ništa, da jon je kasno, da se najila kokic u kino. Ajde pak!
Malo san sidija, naćakula se sa meni dragin sviton, ča is baš i ne vidiš svaki dan. Jedina izvorna funkcija fešte ča je ostala.
I kad san, zaražen navikon, zamolija Jablana da mi potegne jednu sliku Zakonite i mene, za arhivu, slika je dobila neočekivani dodatak ...
... Ludoga li sela. A zato mi i je najdraže na svitu!!! 
Krenili smo lagano doma ... a kad mi je već aparat bija u rukan, grijota je bilo i ovo ne zabilužit, usput. Jedva san prodavačici objasnija da nisan slikava nju, vengo ovega didu ćelavoga
Na kraju, postavljan sam sebi, i svima vama pitanje: Je li nan tribaju ovakove fešte?
Po meni je odgovor DA, SVAKAKO! Ali isto tako OBAVEZNO triba ništo promint, uvest nekakovi natjecateljski duh, razliku između fešte i fešte, ne mora se baš od svake takove „sitnice“ zaradit, ali valjda je svrha ovoga svega ljudima nešto PRUŽIT, zabavu prvenstveno, a ne samo od nji UZIMAT!
Ako organizatori, bilo koji, a ne samo večerašnji, da ne misli da SAMO NJI napadan, mislu da je dovoljno dovest „gaža bend“, najist i napit ljude najjeftinijon mogućon spizon i pićen, neka se ne pitaju poslin zašto ljudi sve manje i manje dolazidu, svin krizama i fiskalizacijama usprkos!
Jedva čekan „Mašošef“ ... a dotle: Zdravi i veseli bili! 
Post je objavljen 13.07.2014. u 15:17 sati.