..tramvaj je stao u Preckom..
Do fizioterapeutkinje sam imala još 20tak minuta hoda.
Uživala sam..
Stvarno su nekada znali projektirati naselja..
Šetala sam hladom ispod gustih krošnji starog drveća u Španskom. Prometa je bilo malo,a i ono malo auta na cesti stalo je čim bi se približila zebri.
Neki paralelni svijet.
Pomislila sam kako bi ovdje bilo lijepo živjeti. Odgajati djecu.
Došla sam do tražene ulice i krenula tražiti broj 9.
Nailazila sam samo na parne brojeve i kad sam pomislila da sam se izgubila, na kraju ulice,na samom rubu naselja, na pustopoljini, goloj, opaljenoj suncem ugledala sam tri mastodonta.
"Bit će da je to" sa uzdahom sam promrmljala sebi u bradu i nastavila po zvizdanu..
Našla sam od prve.
Vrata mi je otvorila žena mojih godina,iako sam kasnije zaključila da ima bar 5-10 od mene više.
Bila je u besprijekorno čistim roze čistim papučama, plavim tajicama i odgovarajuće šarenoj Desigual maji.
Kosa je bila dignuta u urednu punđicu.
Odisala je mirnoćom.
Jedina stvar koja je odudarala od sveokupne nirvane,bile su njene oči.
Naime, gospodja ima problem sa smirivanjem očiju. Slabost očnih živaca da budu na jednom mjestu.
"Šta Vas muči?" upitala je nakon upoznavanja.
Ispričala sam joj kratku priču o oku, napadu i ostalom.
"Skinite se,molim Vas i stanite tu da Vas pregledam"
Poslušno sam se skinula i stala pred nju.
"I grudnjak" rekla je " i okrenite mi leđa"
Šutke sam izvršavala upute.
Krenula me pipkati po leđima i mrmljati kroz poluzatvorena usta.
Riječi joj je pratio lagani šok. Kako njen tako i moj.
"Ajmee" zavapila je "pa Vama je cijela desna strana pokočena! Vi mora da ste s muškarcima na "vi" "
.."jok ti si"..odgovorila sam u sebi..
Post je objavljen 07.07.2014. u 22:10 sati.