Sve u životu ide mi kroz želudac.
Evo tri setemane da ne pušim, nije bit što ne pušim nego zašto ne pušim???
Uhvatila me neka želučana viroza, barem tako mislim , povraćanje, slabost i ni primirisat cigar.
Par dana, ajde dobro malo će mi se pluća očistit od svih onih ljepota nikotina, katrana i ostalih vitamina, poviše glave mi se pojavio dolar, već kontam koliko ću ušparat dok opet ne zapalim.
Znate onaj vic kad je jedan pušaču konto koliko puši dnevno, puta dane, puta godine i izračuno da je mogo imat ferari, a pušač pita njega, pušiš li ti, ovaj kaže ne, pa đe je tebi ferari pi**a ti materina .
Puno se stvari dogodilo zadnjih par mjeseci, trči tamo, trči amo, trči u bolnicu, pa ne treba trčat u bolnicu, neki su doma, neki pjevaju s anđelima.
Još uvijek mi je njezin broj u mobitelu, ko zna , možda i gore ima signala, nadam se da nema, da je sve ružičasto ......
Pojave se neki ljudi , rodbina, s kojima ne znaš što bi, bi li ih zabetoniro u neku zgradu ili pustio da slobodno šeću.
I tako ja čekam dobri stari život, kafu i cigar...............a možda iz svega ispane nešto dobro pa prestanem pušit i kupim ferari.
Post je objavljen 06.07.2014. u 00:31 sati.